Sem Pekinpo došao je u Beograd, kako je sam rekao, prilično nepripremljen i nedovoljno informisan čemu će to prisustvovati. Ali, dodao je, prijatno je iznenađen izvrsno komponovanim programom festivala, što nije očekivao jer: Festivali su obično mondenski skupovi, a film je tu samo izgovor. Fest je nešto drugo!
Februar 1983: Vreme neumitno teče, brzinom koju ponekad i ne primećujemo, pa se danas, u zimu 1983. godine, svedocima početnih koraka Festa, čini kao da je juče bio onaj dan, 9. januar 1971, kad je, otvarajući program Festa 71. u tek renoviranoj dvorani bioskopa "Kozara", Milutin Čolić, umetnički direktor i glavni selektor, gotovo snebivajući se rekao: Uvijek je najteže početi...
FEST 1974: Mrzi svoje filmove
Broj gledalaca i dalje raste: 175.720 ljudi kupilo je ulaznice za Fest 74. i gledalo 96 filmova od 1. do 9. februara.
Konferencija za štampu Koste Gavrasa bila je jedna od najposjećenijih u istoriji Festa.
Njegov film "Opsadno stanje" pobudio je ogromno interesovanje novinara i pitanja su pljuštala sa svih strana.
Njegov film "Opsadno stanje" pobudio je ogromno interesovanje novinara i pitanja su pljuštala sa svih strana.
Sem Pekinpo došao je u Beograd, kako je sam rekao, prilično nepripremljen i nedovoljno informisan čemu će to prisustvovati.
Ali, dodao je, prijatno je iznenađen izvrsno komponovanim programom festivala, što nije očekivao jer...
- Festivali su obično mondenski skupovi, a film je tu samo izgovor. Fest je nešto drugo!
Ali, dodao je, prijatno je iznenađen izvrsno komponovanim programom festivala, što nije očekivao jer...
- Festivali su obično mondenski skupovi, a film je tu samo izgovor. Fest je nešto drugo!
Pre projekcije Pekinpo je održao kraći govor koji je završio rečima:
- Ako čujete da na kraju filma neko zviždi, znajte da sam to ja! Mrzim svoje filmove!
Potom je otišao za mali šank u predvorju i naručio - bocu votke.
Prenos njegovih ostataka u hotel izvršen je negde pred zoru.
Prenos njegovih ostataka u hotel izvršen je negde pred zoru.
FEST 1975: Brojka snova
Pete godine pošto je osnovan, 1975. Fest dostiže brojku snova kakvu dotad nije zabeležila nijedna kulturna priredba u našoj zemlji: 201.311 gledalaca!
Ulaznice su i dalje smešno jeftine - jedna od propagandnih parola glasila je:
Učestvuje 31. nacionalna kinematografija, a osobito je zapaženo učešće neangažovanih zemalja koje prave prve korake u filmskoj produkciji.
Ispravno je ocenjeno da su one i dragocene i neophodne, jer sem što je festival "najboljih filmova sveta", Fest je sve više i informacija o kretanjima svetskog filma.
Ulaznice su i dalje smešno jeftine - jedna od propagandnih parola glasila je:
"Sve poskupljuje, samo se cena karata za Fest ne menja!"
Učestvuje 31. nacionalna kinematografija, a osobito je zapaženo učešće neangažovanih zemalja koje prave prve korake u filmskoj produkciji.
Ispravno je ocenjeno da su one i dragocene i neophodne, jer sem što je festival "najboljih filmova sveta", Fest je sve više i informacija o kretanjima svetskog filma.
Ipak, svojom klasom te godine dominiraju Italijani: "Amarkord" Federika Felinija došao je na Fest ličnim angažovanjem njegovog tvorca, koji, međutim, na Fest do dana današnjih nije došao: umesto sebe slao je svoje telegrame!
"Hleb i čokolada", komično-tužna fantazija na motive gastarbajterstva, ludo se dopala publici, kao vrlo bliska tema.
"Hleb i čokolada", komično-tužna fantazija na motive gastarbajterstva, ludo se dopala publici, kao vrlo bliska tema.
Među 150 gostiju iz sveta, beležimo posetu Pjer-Paola Pazolinija.
Samo nekoliko meseci kasnije nađen je iskasapljen na periferiji Rima.
Tek što je završio svoj poslednji film "Salo - 120 dana Sodome" koji je, prilikom svog boravka, obećao Festu 1976.
Dolaze i Kopola, Mišel Pikoli, Đulijano Đema, Džon Avildsen, Kit Karadajn...
Samo nekoliko meseci kasnije nađen je iskasapljen na periferiji Rima.
Tek što je završio svoj poslednji film "Salo - 120 dana Sodome" koji je, prilikom svog boravka, obećao Festu 1976.
Dolaze i Kopola, Mišel Pikoli, Đulijano Đema, Džon Avildsen, Kit Karadajn...
Ustanovljen je i simpozijum, čija je tema te godine "Moderni socijalni film".
FEST 1976: Sujetni Nikolson
Onima koji su izqubili iz vida Fest 76. dovoljno je šapnuti: "Let iznad kukavičijeg gnezda"!
Ceo festival, bez preterivanja, protekao je u znaku ovog sjajnoj filma Miloša Formana i njegovog protagoniste Džeka Nikolsona.
Ceo festival, bez preterivanja, protekao je u znaku ovog sjajnoj filma Miloša Formana i njegovog protagoniste Džeka Nikolsona.
Isti taj glumac tri godine ranije boravio je na Festu, s filmom "Pet lakih komada" i - prošao sasvim nezapaženo!
U Americi već tada slavan, nama je bio nepoznat.
Možda je u prvim trenucima bio srećan zbog toga što ga niko ne primećuje, ali onda je proradila sujeta i kiptao je od želje da saopšti neke misli, utoliko pre što je vidio da se novinari grabe oko Roberta de Nira, Mikelanđela Antonionija, Vitorija Gasmana, pa i ne toliko značajne Roni Blejkli.
Doduše, on je želeo da govori o socijalnim i političkim prilikama u svojoj zemlji, o rasnim odnosima i vlasti kapitala, a pitali su ga o šljivovici i ćevapčićima u "Tri šešira".
Zbog toga je kasnije cinično izjavio da mu se na Festu "najviše sviđa raznovrsna hrana!"
Te godine pored "Leta" prikazani su i "Tomi", "Hronika vrelih godina", "Sarajevski atentat", "Sjaj i beda Holivuda", "Holivudski frizer", "Profesija reporter", "Kum II", "Dženis Džoplin", "Alisa više ne stanuje ovde"...
U Americi već tada slavan, nama je bio nepoznat.
Možda je u prvim trenucima bio srećan zbog toga što ga niko ne primećuje, ali onda je proradila sujeta i kiptao je od želje da saopšti neke misli, utoliko pre što je vidio da se novinari grabe oko Roberta de Nira, Mikelanđela Antonionija, Vitorija Gasmana, pa i ne toliko značajne Roni Blejkli.
Doduše, on je želeo da govori o socijalnim i političkim prilikama u svojoj zemlji, o rasnim odnosima i vlasti kapitala, a pitali su ga o šljivovici i ćevapčićima u "Tri šešira".
Zbog toga je kasnije cinično izjavio da mu se na Festu "najviše sviđa raznovrsna hrana!"
Te godine pored "Leta" prikazani su i "Tomi", "Hronika vrelih godina", "Sarajevski atentat", "Sjaj i beda Holivuda", "Holivudski frizer", "Profesija reporter", "Kum II", "Dženis Džoplin", "Alisa više ne stanuje ovde"...
Napisao: Slavko Lazarević, obrada: Yugopapir (Prolećni AS, februar 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
