Grupa Beograd ("TV"/"Sanjaš li u boji"): Ko su momci koji donose tehno-pop na YU scenu? (1982)


Synthesizer je u stanju da zameni silne instrumente, i sad je baš to i fazon da se obrađuju stare stvari, s tim što ranije gitarske deonice sviraju elektronski instrumenti. Konačno je synthesizer shvaćen na pravi način, ljudi ga koriste za istraživanja, obogaćivanja stvari, a ne za solistička izdrkavanja 

Ja inače ne volim da kasnim na intervjue, ali ovo je zaista bio poseban slučaj. Prvo sam, pun poverenja u svoj kasetaš i nove baterije, ostavio proveru za poslednji trenutak i... nešto nije bilo u redu.

Isprobao sam sve mogućnosti i na kraju zaključio da su mi opet uvalili prazne baterije (izvinjavam se svojim roditeljima zbog svih reči i izraza koje su tom prilikom bili prinuđeni da slušaju - neke sam znao od ranije, a neke sam na licu mesta izmislio) i rešivši da uz put kupim druge izašao na kišu.

Naravno, zakasnio sam skoro pola sata, ali se momci nisu naljutili, s obzirom da smo kod Dejana (klavijature, vokali) proveli celo to popodne, vremena za razgovor bilo je na pretek.

Tu sam im odmah ispričao svoje nedaće sa baterijama, istovremeno vadeći kasetaš da stavim nove i tada... pogled mi se iznenada zadržao na jednom sasvim malom četvrtastom dugmetu pored koga je sitnim, belim slovima pisalo "pause". Bilo je pritisnuto. (Pretpostavljam da znate da to dugme služi za zaustavljanje trake, bez isključivanja samog kasetaša).

Otpustio sam ga i, naravno, sve je odmah proradilo, baš kao u onoj priči o vozaču koji rastavi ceo automobil ne bi li pronašao kvar, a onda od nekog slučajnog prolaznika dobije obaveštenje da ne bi bilo loše da je prvo pogledao ima li benzina.

Šta ćete, dešava se - uostalom, i Einstein je bio rasejan.

Prvo smo se malo raspričali o muzičkim ukusima i nekim novim bandovima (neke od njih je Ljuba - bas, synthi - i gledao za vreme jednog od svojih relativno čestih boravaka u Londonu, pa je bilo utisaka kao pleve), utom je stigla i kafa, a malo za njom i Kremer, pa smo polako prešli na onaj zvaničniji deo razgovora.

Dejan pre Beograda nije nigde svirao (ni u kakvom bendu, misli se), ali je "dosta slušao, kao išao u muzičku školu, kao svirao klavir, a onda se napalio za synthesizere", a Mića (bubnjevi, ritam mašine, tejpovi) i pogotovu Ljuba (njih dvojica inače imaju isto prezime - Bubalo - verovatno zato što su braća) su stekli nešto više iskustva (Ljuba je svirao bas u Uliksu, embrionalnoj Zani, Ruletu), ali sve to smatraju samo neophodnim treningom za sticanje rutine.

Naravno, odmah se raspitujem kako je došlo do povezivanja u projekt nazvan po prestonici i Ljuba počinje priču:

- E, pa, znaš kako, Boban i ja smo negde krajem prošle godine počeli da razgovaramo (Boban je Slobodan Stanić, koji više nije u grupi), bili smo obojica zainteresovani za slične zvuke, za synthesizere i mislili smo prvo da to sami radimo, bez ikoga sa strane, čisto da probamo, da vidimo kako bi to izgledalo. 

Ni on ni ja nismo pre toga radili ništa oko klavijatura i mislili smo da bi bilo interesantno - ja sam gledao neke ljude, Ultravox, slušao Kraftwerk i uopšte puno slušao. Boban je prodao sve svoje ploče, komplet Lou Reeda recimo - meni je bilo žao zbog toga - i kupio synthi.

To je bio kao nekakav početak. Razgovarali smo i sa Ljubom iz Orgazma, ali je to na kraju propalo.


Potrefiti atmosferu



- I, da ne dužimo, Dejan je preko jedne zajedničke prijateljice saznao za grupu, došao, porazgovarao i priključio se, a što se Miće tiče, on je u to vreme bio u vojsci i...

- Kad sam došao februara meseca na šestodnevno odsustvo, kaže mi Ljuba, pravi neku novu grupu, napušta Rulet i, kao, šta ćeš da radiš Ljubo, a on, kao poznati megaloman, kao, to će da izgleda ovako, pa ovako, znaš, odmah mi je pomenuo platna i šta ja znam, pa kad ti dođeš bubnjevi. 


Meni se to naravno odmah dopalo, ali znajući njega plašio sam se da se ne izjalovi i onda, pošto šest meseci nisam mogao da dođem kući slušao sam prve snimke preko telefona, onda sam ga terao da mi pošalje kasetu, što, mislim, nije uradio, jer ga je mrzelo da ide do pošte i tek sam sad u avgustu prvi put k'o čovek čuo te snimke.

Dejan: Onda smo nabavili još jedan synthi i ritam mašinu, Gricko (tako zovu Bobana) je imao neke tekstove od ranije, a ja sam se isto zezao kod kuće, stalno sam pronalazio neke teme i onda smo gledali... gledamo da potrefimo atmosferu, i teksta i teme, da se to nekako poklopi.

Napravili smo tako pet-šest stvari i onda je Ljuba jednog dana rekao 'ajdemo sad da se to snimi - to je bio neki mali studio, onaj četvorokanalni "Teac" kasetaš i takve stvari, bili smo u frci, imali šest sati, a hteli smo da radimo što spontanije, da na neki način režiramo stvari...

Nastavlja Ljuba: Kasnije dolazi Dadov, to je kao bio prvi nastup i završetak tog prvog perioda u kome smo uglavnom razgovarali o stvarima, (Dejan: Recimo, čitali smo tekstove i onda smo razmišljali, recimo, u ovom delu bi to trebalo ovako, brže, onda bi došlo ovo, ovde ono - bilo je naravno nekih ograničenja, jer nismo mogli da uradimo sve što zamislimo pošto nije bilo tih instrumenata) aranžmane smo tamo trenutno radili, a i čovek koji je to snimao se prvi put sreo sa nečim takvim, sve je to bilo neverovatno novo za njega i nije znao kako da se postavi, kako da ozvuči ritam mašinu (Opet Dejan: Ili, ja namestim zvuk na synthesizeru koji krešti, koji ima nekakav šum, zato što baš to hoću, a on me pita, kao, šta ti to šušti i tako).

- Primećujem da je bilo malo problema na živim nastupima (u Dadovu ih nisam gledao ali zato jesam u KST-u nešto kasnije i bilo je prilično nekontrolisano, zbog čega nisu oni sami bili previše krivi, ali ipak... )

Ljuba: Pa da, bilo je prilično napeto, njih dvojica su tada prvi put izašli na binu, Radojica sa Studija B nam je radio za ritam mašinom, ali se nije video na pozornici, nije bilo ni uvežbano baš sasvim kako treba, onda smo morali da uključujemo synthi u gitarsko pojačalo (inače se obično koristi bas pojačalo), pa je dolazilo do nekakve distorzije, ritam mašina bi iznenada prestajala da radi (Mića malo objašnjava kako Ultravox koriste ritam mašinu, kakvu imaju itd.)

Dejan: Dobro, taj koncert je prošao, ljudi su tapšali... bilo im je čudno, to nit' je neka čista elektronika bila, nit' je bilo nešto što se tada sviralo po gradu, nešto srednje, mislim, ne mogu sad da objasnim, bilo im je interesantno, imali smo bis jedan... tada nam je Goks iz Vukova pomogao malo, posle je tu bio i Miloš (bubnjar i synthi-programer) iz grupe U škripcu, sa kojim smo svirali u Novom Sadu i KST-u.

- Uticaji?

Dejan: Ja sam slušao, ovoga... Foxxa, Human League sam slušao, znaš, razne elektroničare, koji nisu baš ono, neka sušta elektronika, ali ipak jesu to (Mita: Neki tehnopop recimo) i sigurno da je to što sviramo odraz i nečega što smo slušali.

Slušao sam ja i Emersona, ali to mi je bilo truba i onda kad su se pojavili ti bandovi u fazonu Human League i šta ja znam, razumeš ... meni je recimo Jarre dosadan, to mi je baš onako pravljena muzika, prazna ... znaš, svašta smo slušali, ali presudan uticaj su imali baš ovi koje sam pomenuo, ta moderna muzika, sa synthesizerima, gde se ipak dosta pažnje poklanja melodiji.

Ljuba i Mića, naizmenično: Onda tu su sad ovi novi, Depeche ModeSoft CellHeaven 17, pa onda Orchestral Manoeuvres, sad je ta ekspanzija trenutno, tog britanskog elektro-popa (Dejan: To ne bi sad trebalo da se protumači da smo, kao, čuli da je to moderno, popularno, pa kao 'ajde i mi za njima, nego smo već odranije hteli da radimo ovo što radimo ... to nas je samo povuklo da krenemo baš sad), to je postalo prihvatljivije za šire mase.

- Bubnjevi?

- Synthesizer je u stanju da zameni silne instrumente, i sad je baš to i fazon da se obrađuju stare stvari, s tim što ranije gitarske deonice sviraju elektronski instrumenti. Konačno je synthesizer shvaćen na pravi način, ljudi ga koriste za istraživanja, obogaćivanja stvari, a ne za solistička izdrkavanja - on svakako ima veće mogućnosti od gitare, ili basa i... to treba umeti iskoristiti.

Dejan: I znaš šta je još dobro, dobro je što su ti bandovi koji su tada... znaš, započeli tako nešto, pokazali da ta sprava nije ništa, ne znam, otkinuto, neverovatno, da to nije tako nemoguće svirati kao što se nekim ljudima činilo dok bi slušali Emersona i njemu slične, da je čak jednostavnije od mnogih drugih stvari.

Ipak, mi smo imali strahovitih problema sa tim živim nastupima i Gricko je na kraju odustao, a mi smo napravili jednu pauzu od skoro dva meseca i tako smo došli na ideju da koristimo trake.


Truli bogataši



Ljuba: Ne bih voleo da nas neko sad pogrešno shvati - mi tim trakama nikoga ne varamo i koristimo ih samo zato što u ovim uslovima ne postoji bolje rešenje, uostalom i na njima mi sviramo, a preko toga posle idu vokali i još neke deonice.


Najverovatnije ćemo i ubuduće svirati preko traka, a naravno ako nam se pruže odgovarajući uslovi, ići ćemo na kompletno živu svirku -  dok to ne bude moguće, besmisleno je raditi drugačije nego što radimo sada.

Dejan: Ja sam za to da zvuk bude kako treba - tebi će se sigurno više dopasti neka grupa ako čuješ da sve to fino zvuči, nego ako na pozornici vidiš ljude koji se muče, bilo zbog toga što nemaju monitore, ili što nisu imali gde da uključe, recimo, orgulje, kao što se nama dešavalo.

- Ne oduzima li to ipak bitan element koncerta - životnost?

Dejan: Svakako da ima i toga, ali sasvim je druga stvar kad ti čuješ sa traka gitatu ili... a druga kad čuješ synthesizer ili šumove. Onda, ja dok sam istovremeno pevao i svirao, šta ja znam, orgulje, synthi, bio sam stalno u frci, treba programirati instrument, svirati ga, voditi računa o kontroli vokala, ritmu - sad mi je sve to mnogo lakše, ostavlja više prostora, više mogućnosti da se ubace neki novi elementi.

Za sada ću još uvek samo da pevam uživo, a negde od januara, kad nam stignu još neki delovi opreme, počeću opet i da sviram.

Ljuba: I otprilike, još jedan čovek bi trebalo da dođe, koji bi svirao klavijature, ja ću svirati i i bas i synthesizere...

Mića: To neće biti baš klasični bubnjevi, više će biti akcenat na nekim synth-drumovima, ritam mašinama i takvim stvarima, mada će naravno biti i pravih bubnjeva. Valjda ćemo do januara uspeti da nabavimo sve te stvari koje su nam neophodne.

Dejan: Inače, da ne bi ispalo da smo sad mi neki truli bogataši, koji ne znaju šta će sa lovom, da kažem da ovaj mali Korg košta kudikamo manje od, recimo, jedne Gibson gitare, (Kremer pominje aspekt kućne radinosti). Pa jeste, u stvari baš je tako, tu do sada nije bilo ni nekih proba u klasičnom smislu - jednostavno sediš i radiš, kad ti nešto dobro padne na pamet snimiš, uradimo nadgradnju, eksperimentišemo sa zvukom, tako i komponujemo i vežbamo istovremeno.

Ipak, ubuduće ćemo morati da pravimo i klasičnije probe.

- Izgled, uopšte vizuelizacija?

Dejan: Mi imamo potpuno smišljen koncept u vezi sa tom vizuelnom stranom, ali još uvek nemamo mogućnosti za njegovu potpunu realizaciju, pa je onda bolje da i ne pričamo. Jednom se desilo, kad smo svirali u Domu omladine - završili smo jednu stvar i ja čujem iz publike neko drekne "Šminkeri!", razumeš, mene je to izbezumilo, mada možda ne bi trebalo, jer, šta to uopšte znači...

- Možda bi trebalo da se ne kupaš bar dva meseca?

- Ma da, ne razumem, stvarno ja uvek više volim da vidim nekoga ko je na neki način interesantno obučen, može to da bude i pici de luxe, a može i punkerski ili šta ja znam, važno je da se i tu nešto događa.

- Verovatno se to nije ticalo samo odevanja, već i muzike.

- Verovatno, ali ja ne bih hteo da se to sad tako shvata... kažem ti, tako me je to iznerviralo...

Ljuba: Mi nećemo da neko gleda na sve ovo kao da se mi nešto busamo kao, vidi mi sviramo elektronsku muziku, mi smo novi, mi smo najbolji, svi ostali su glupi i takve stvari.

Nama je samo stalo da što više radimo, da uradimo to što želimo na najbolji mogući način i to je sve, ili bar osnovno u celoj stvari. Nema drugog načina. A publika ako hoće, ona konzumira to, ako neće...

Htela, ne htela, publika će dobiti priliku da se odluči, jer Beogradu uskoro izlazi debi singl za Jugoton, na kome će se najverovatnije naći numere "TV" i "Sanjaš li u boji". Ako mene pitate, ne propustite.

Razgovarao: Aleksandar Žikić, snimio: Blažević (Džuboks, januar 1982.)







Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)