Obično se dešavalo da su demo-snimci odmah išli na radio. Tu je bio onaj Radojica koji je stalno bio tu okolo i znao nas. Čim smo imali neke demose, on bi ih odmah odneo na radio. Sloba Konjović je to čuo, pa se i on malo založio, a Marko Janković takođe
Početkom januara treba pripaziti na izloge sa pločama: ako sve bude po planu, prvi album grupe Beograd će biti među nama. Trio je proveo subote i nedelje septembra i oktobra sa tandemom Aleksandar Habić, producent Đorde Petrović, snimatelj, u Studiju 5 PGP RTB-a.
Pored svih nepredvidivosti i teškoća
studija, Dejan Stanisavijević i braća Ljuba i Mića Bubalo su odradili dobar posao.
Ploča "Remek depo" nije suva
elektronika ili, pak, bezdušna mašinska preciznost. Bez obzira što
je većina instrumenata iz "novije generacije" (ritam
mašine, sintisajzeri, sekvencer, itd), veštom rukom su uklopljeni
pravi bubnjevi, truba (Stjepko Gut), saksofon (Pol Pinjon), gitara i akustični klavir, tako da konačan rezultat sadrži u sebi različite
atmosfere koje se interesantno smenjuju jedna iza druge.
Kratak razgovor koji sledi je vođen u
toplom podrumu grupe Beograd.
Dejan je obučen u moon shoes, zelene
somotske pantalone, oker košulju i crnu majicu. Kosa je čista, a on
je nenašminkan i dobro raspoložen.
- Kako gledaš na Beograd iz vremena
prvog singla?
- Onda nas je bilo četvorica: Roda,
Mića, Ljuba i ja. To je bio glup period, meni se to nije dopalo. Kao
prvo, omašila je produkcija, u stvari, ona štransovanja i sva ta
sranja. Nije mi bilo lepo.
- Kako se uopšte desilo da taj sing izađe
za "Jugoton", pošto sada radite za PGP RTB?
- To su sve sredili Mića i Ljuba.
Odneli su demo-trake koje smo radili kod Saše Habića. Stalno su išli
u Zagreb i potpisivali nešto, a ja nisam znao šta se dešava.
Onda smo uvežbali dve stvari: Roda je
svirao klavijature, ja isto, Mića je čačkao ritam mašinu, a
Ljuba je svirao bas. Nije ispalo ono što je trebalo da ispadne. Tu
je Roda bio sasvim prolazan čovek.
- Kako se on zove?
- Aleksandar Rodić. Sada svira sa Pilotima.
- Šta se posle dešavalo, bila je neka
pauza?
- Tada još nismo imali "tejp",
što je važna stvar. Zezao sam se kod kuće sa kasetofonima; imao
sam dva komada i nešto nasnimavao. Posle je Ljuba kupio
četvorokanalni magnetofon, a imali smo i dve ritam-mašine.
Ja sam to
uzeo kod sebe, pa sam radio razne stvari i tako su nastale te numere.
Saša je tu bio dosta prisutan; ja bih nabacio nešto na traku, a on
bi to slušao pa bismo zajedno tražili neka nova rešenja. Tako su se
skupile stvari za album.
Bilo je više materijala: meni su se sviđale
neke stvari za koje sam hteo da idu na ploču, ali se ostali nisu
složili.
- Koje instrumente koristite?
- Ritam-mašine Roland T.R. 808 i C.R. 78
i sintisajzere Korg 20, Korg monopli, Korg polisiks, Oberhajm sa
četiri glasa, Profet 1, Aria bas itd.
- Da li ste namerno od početka koristili
ritam-mašinu, ili ste hteli pravog bubnjara pa ga niste našli?
- Ja nikad nisam imao iskustva sa živim
bubnjarem, nisam znao da je to frka, pa sam onda, kao, pribegao
ritam-mašini. Ja sam u sve to uleteo sasvim slučajno: čuo sam neke
stvari sa ritam-mašinom i to mi se jako dopalo.
Tada sam shvatio da
mogu sam da sednem i radim nekoliko stvari u isto vreme a da ne
zavisim od drugih ljudi.
Sada bi mi bilo teško da radim sa
živim bubnjarem; čak i kad bih hteo, ne bih znao gde da ga nađem.
Trebalo bi da tražim nekoga ko ima dobar komplet i prostoriju za
vežbanje gde bih mogao da namestim koliko-toliko pristojan zvuk.
- To znači da u principu ne izbegavate
bubnjara?
- Ovde nema dobrih bubnjara, što ne
znači da ih mi izbegavamo. Po mojoj ideji, od samog početka
snimanja albuma bio nam je potreban čovek za bubnjevima. Samo u
pesmi "Kontrolori" imamo pravi bubanj.
- Kada ćete da počnete sa koncertima?
- Mislim da bi to trebalo da krene
krajem januara.
- Da li je u pitanju neka turneja većih
razmera?
- To ne znam. Treba sve organizovati,
naći menadžera... To se kod nas sve jako sporo odvija. Mada se meni
lično svira.
- Ako bude svirki, hoćete li da idete u
ovoj postavi ili u nekom proširenom sastavu?
- Isti ovaj sastav, možda sa Habićem
da radi zvuk ako ga ne bude mrzelo.
- Da li misliš da ste ovu ploču mogli
da snimite i u nekom manjem studiju, recimo na 16 kanala?
- Isto ovako? Ne.
- Da li je ovaj kvalitet zasluga 24
kanala?
- Naravno, ali maksimum nije izvučen.
Studio 5 nije baš u najboljem stanju. Da smo radili u studiju 6
Radio Beograda ili u Pančevu verovatno bi bilo bolje.
- Da li misliš da ste relativno lako
došli do svega ovoga što ste uradili ili je to bilo nešto
mukotrpno?
- Nije bilo mukotrpno.
- Da li su ljudi bili blagonakloni prema
vama?
- Da, bili su OK. Sve je to išlo
spontano; nikoga nismo jurili ili ubeđivali. Nismo se mučili, nismo
se vukli po podrumima. Nemamo neku takvu priču.
Obično se dešavalo
da su demo-snimci odmah išli na radio. Tu je bio onaj Radojica (rock
alternativa) koji je stalno bio tu okolo i znao nas. Čim smo imali
neke demose, on bi ih odmah odneo na radio. Sloba (Konjović) je to
čuo, pa se i on malo založio, a Marko (Janković) takođe.
- Koliko misliš da nekom znači ovaj
intervju ako nije čuo ploču?
- Može da znači nešto, mada iz
čitanja ne možeš sve da ukapiraš.
- Koliko trenutno imaš potkošulja na
sebi?
- Trenutno? Dan je lep, što znači dve ili tri. To je moj appearance, ako tako može da se kaže. To se ne vidi na prvi pogled.
Razgovarao: Goran Vejvoda, foto: Rodoljub Jovanović, Milan Dostanić (Rock 83, januar 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
