Jasenko Houra, grupa Prljavo kazalište '80: U početku smo svirali punk, danas je to već nešto drugo




Ako neko počne da se bavi muzikom u vreme kad je pank način muzičkog izražavanja njegove generacije, onda je on panker samo zato jer se tada počeo kreativno baviti time. Da sam počeo da se bavim muzikom u doba nekog drugog pravca, bio bih u početku, jasno, to. Jer u umetnost se ulazi preko onog što ti je trenutno najbliže, najrazumljivije i s čim najpre uspostavljaš komunikaciju


Dubrava je novo zagrebačko naselje. U stvari, tačnije rečeno - Dubrava je od prigradskog naselja nedavno postala deo Zagreba kao što su to i Medveščak i Trešnjevka i Trnje. Pre tri godine kad bi se Dubrava spomenula među fanatičnim fanovima roka i panka odmah je prva asocijacija bila - "Prljavo Kazalište." 

Jer, "Kazalište" je grupa koja u Zagrebu s ponosom ističe da je počela da svira i stvara u Dubravi i da je iz nje prvo tramvajem broj jedanaest osvojila Zagreb, a potom pošla i u trijumfalni pohod kroz Jugoslaviju.

Već prvi nastupi 77. godine na igrankama afirmisali su u Zagrebu petoricu tada petnaestogodišnjaka, strasnih zaljubljenika u novu muziku i novi pokret - pank. 

Začas im je prišiven epitet prvih pankovaca u nas. 

Od tada pa do danas oni su se razvili u jednu od najboljih (ne samo pank!) grupa u zemlji.

Porazgovarali smo o "Prljavom kazalištu" s osobom najkompetentnijom da nešto kaže - vođom grupe, autorom muzike, tekstova i stila kojim sviraju Jasenkom Hourom.


U početku je to bio pank, a danas...



Jasenko ne deluje poput zvezde. 

Nevisok, krhak, smrknut, nepoverljiv, odeven nemarno, pankerski. Trebalo je poprilično dugo "otvarati ga" da pristane na ležeran razgovor.

- Ne znam previše o panku - počeo sam.

- Nije ni važno.

- Mislim da jeste u razgovoru s jednim pankerom.

- Nije. 

Ja nisam panker.

- Tako tebe i "Kazalište" zovu.

- Nema veze. 

Nisam.

- Pa što si, onda?

- Ja sam muzičar. 

Prvenstveno muzičar.

- Ali onaj koji svira pank?

- Ne. Onaj koji svira sve ono što voli. I što oseća.

- Možeš li to malo objasniti?

- Ako neko počne da se bavi muzikom u vreme kad je pank način muzičkog izražavanja njegove generacije, onda je on panker samo zato jer se tada počeo kreativno baviti time. 

Da sam počeo da se bavim muzikom u doba nekog drugog pravca, bio bih u početku, jasno, to. 

Jer u umetnost se ulazi preko onog što ti je trenutno najbliže, najrazumljivije i s čim najpre uspostavljaš komunikaciju.

- Znači li to da ti i tvoja grupa ne svirate pank?

- Moja grupa i ja sviramo. To je najvažnije. U početku je to bio pank. Danas posle tri godine rada to je već nešto drugo. Bolje sviramo i to je muzika koja pomalo prerasta pank.

- Što znači "bolje svirate" ? Tehnički, misliš?

- I tehnički. I zrelije. I muzički doteranije. Pre je to bilo pomalo muzički sirovo.

- Ali istinito. Da li je to danas već pomalo lažno, komercijalizovano?

- I danas je istinito. Samo je ova istina koju trenutno sviramo suptilnija, doteranija, savršenija. No, ne i komercijalnija.

- Znači da ne zarađujete s muzikom koju svirate?

- Ne prodajemo je, pa ni ne zarađujemo. Nešto "love" zaradimo, ali kad bi odlučili da od toga živimo, bojim se da bi brzo morali da pronađemo neki unosniji posao.

- Ploče vam se baš ne prodaju?

- Ploče nam se sasvim zadovoljavajuće prodaju. No, mi ih ni nismo snimali da postanu hitovi. Mi smo ih radili jer smo to želeli. I kupuju ih oni koji ih žele.

- A turneje?

- Ne idemo preterano na turneje. Pogotovo ne na komercijalne. Nastupamo samo na ozbiljno koncipiranim rok koncertima.

- Posle vašeg prvog LP počelo se o vama govoriti kao o veoma ozbiljnoj grupi s muzičkog i fenomenološkog stanovišta. Bili ste čak i kandidati za nagradu SKOJ-a. Prvi u istoriji rok muzike u ovim našim krajevima! Da li vam je imponovalo to priznanje?

- Svakako. Radilo se o muzičkoj i društvenoj afirmaciji roka kao fenomena. Posle toga se ni na druge grupe nije više gledalo s visine i nije se ignorisao njihov rad.


Mnogo očekujemo od nove ploče



- Mnogo vam je pomogao i omladinski list "Polet".

- Pomogli smo jedni drugima. Uzajamno. "Polet" je bio prvi naš list koji je ozbiljno počeo da se bavi problematikom roka. Na planu jezika, medija...

- Misliš li da je to sve ozbiljno? I potrebno?

- Mislim. Mada ne bi trebalo preterivati. To je generacijska muzika, štampa, literatura, mediji... 

Ona je nastala demistifikujući i ne bi sad trebalo praviti od nje same mistifikaciju. 

Mislim, svi smo se mi bavili stvarima u kojima smo nešto pojašnjavali i ne bi valjalo da se iz toga počnu rađati nerazumljive teorije koje će neko opet morati da objašnjava.

- Ti si vrlo ozbiljan. Koliko imaš godina i čime se još baviš?

- Devetnaest. Završio sam srednju školu. Centar za kadrove u kulturi. Pišem poeziju i nameravam da se upišem na fakultet. Koji? Još ne znam. Političke nauke ili književnost. Nisam još siguran.

- A "Kazalište"? Grupa ti se zove "Prljavo kazalište". Ima li to veze s pravim pozorištem ?

- Nema. Ime smo dali tek tako. Čitali smo strip "Alan Ford" i zatekli grupu TNT kako se vrzma oko nekog pozorišta, odnosno kazališta. Pošto je to kazalište bilo prljavo, pala nam je na pamat ideja da se upravo tako i nazovemo. "Prljavo kazalište."

- Ideju vam je dao strip. Ima li barem on veze (osim imena!) s muzikom koju svirate?

- Ni to. No, strip je kao medij i kao umetnost svakako jedan od čestih načina izražavanja ove, naše generacije.

- Što trenutno radite?

- Ništa. Odmaramo se.

- Od čega?

- Od posla.

- Kakvog?

- Snimanja.

- Tajna?

- Ne. Snimili smo svoj novi LP.

- Tu? U Jugoslaviji?

- Ne. U Milanu. Bilo je vrlo naporno.

- Jeste li bar zadovoljni?

- Jesmo. Jako smo zadovoljni. Mislimo da nam je to najbolji posao dosad.

- I šta očekujete od te ploče?

- Mnogo. Očekujemo da se svim našim prijateljima dopadne. Mislim da smo tom pločom puno, puno napredovali.

Ostaje nam da preslušamo novu ploču "Prljavog kazališta" i da se sami uverimo u ono što nam je Jasenko rekao. 

I jasno, da poželimo Jasenku Houri, Davorinu Bogoviću, Tihomiru Filešu, Ninu Hrasteku i Marijanu Brkiću - "Prljavom kazalištu" - još mnogo dobrih ploča, koncerata i turneja.

Razgovarao: T. Mujičić, obrada: Yugopapir (Strip zabavnik, avgust 1980.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)