Poslednja turneja mi je bila jako draga, tako sam se lepo provela. Bila sam jako tužna kada je završila, jer smo bili tako jedinstveni, kao braće i sestre, zajedno. Viđali smo se često, po ceo dan smo bili zajedno, kao školska deca, koja rade nešto razumno. Jedino o čemu razmišljam je novac i vreme, što su veliki problemi. I, stvarno želim da idem na turneju, ali ne znam kada
Prostorija u kojoj sedi je kancelarija, posle preslušavanja albuma (tek završenog) ulazimo i upoznajemo se.
Njena ruka je mala, stisak blag. Kate Bush ne izgleda izbliza kao image;
niska je, čak i na visokim štiklama; tanušna je, nekako lomljiva,
previše nežna, zrači nevinošću male devojčice, poželeo bi da
je uhvatiš u zagrljaj i miluješ, miluješ ... dok ne zaspi.
Blago
je našminkana - samo nebo-plava senka pokriva očne kapke; obučena je
u jednostavne satenske pantalone i džemper.
Moli za šestu šolju
čaja toga dana.
Peti, ili šesti sam koji joj
danas postavlja pitanja; odgovara s istom pažnjom, interesovanjem,
profesionalnošću, kao što će to, pretpostavljam, činiti na
preostala dva.
Ista gomila pitalaca će je očekivati i sutra.
(Ponekad nije ni malo lako biti zvezda.)
Njen glas je umiljat, negde između
alta i soprana; retko kada se kreće dok razgovaramo, ponekad
gestikulira, da bi rukama objasnila, opisala, zahvatila značenje za
koje reči nisu dovoljne.
Nema ničega od onoga što je čini
izvanrednim igračem na pozornici, ekstra privlačnim izvođačem.
Foto-aparat štekće u rukama (postaće!) slavnog B. Rašića; ne
pomera se, ne voli da pozira; kasnije vidimo da je strašno
fotogenična; na žalost, nije tako lepa, kao što se čini.
Novi album Never For Ever je u rukama
kupaca od 5. septembra, iako je bio završen u junu.
Zbog marketing
rezona (novi McCartney, Stones i Queen albumi), izdanje je odloženo.
Deset numera je na albumu, koji otvara
poslednji hit Babooshka, a zatvara prethodni Breathing.
Prva strana
je tipičnija za Kate Bush stvaralaštvo, dok je druga iznenađenje - prve dve stvari su pravi rockeri.
Ali, redom.
Kontrast je veoma interesantan
- Stvar koja me je iznenadila na "Deliusu" je da upotrebljavaš
ritam-mašinu.
- Bilo je važno upotrebiti je, jer je
značila promenu u mom stvaralaštvu. Ne u stanovištu, mišljenju,
već u samoj strukturi, jer sam uvek želela da pišem brze stvari,
što je velika kontradikcija prema pesmama koje sam pisala.
Počinjem
da starim, postajem iskusnija, upravo sada počinjem, pole dosta
godina, da pišem brze stvari.
Bilo je to moje upoznavanje s
ritam-mašinom, koju mi je poklonio Peter Gabriel, zato što sam
gostovala na Games Without Frontiers, i nisam tražila nikakav
honorar.
Dugo je stajala u Abbey Road studiju, i nedeljama kasnije
sam pomislila da bi morala biti upotrebljena na ovom albumu. Zvuči
kao ritam-mašina, i nisam pokušavala da zvuči kao bubnjar, svako
zna da je mašina, ali ima jedan svoj osećaj, svoj divni zvuk.
Verujem da je ritam-mašina dovoljno
snažna da bi bila upotrebljena kao ono što jeste ... Dodali smo je uz
udaraljke, da bi stvar dobila na orijentalnosti, iako nikada neće
moći da zameni bubnjara.
- Daje jednu novu perspektivu tvojoj
muzici, koja je romantična, emocionalna; daje još nešto neljudsko,
robotsko ...
- Volim način na koji stvari mogu biti u
kontrastu, kada se spoje; mehanička pozadina nasuprot osećajnom,
slobodnom glasu; kontrast je veoma interesantan, volim da radim s
tim, volim visoke note koje su kontrirane dubokim muškim glasovima,
kao što je to slučaj u "Deliusu".
- Šta "Babooshka" treba da
predstavlja?
- Ta tema je često bila upotrebljavana u
folk.pesmama, mislim Viktorijanskog doba. Udata žena, kojoj je bilo
dosadno, odlučila bi da isproba svoga muža, njegovu vernost, i
poslala bi mu pismo, pod imenom različite žene, da vidi hoće li
reagovati...
Mislim da je veoma loša, nezdrava, glupa igra, i u pesmi ona to
čini, on se zagreje za nju zato što je ta "osoba" veoma
slična njegovoj ženi.
Pesma je o dvoje glupih ljudi koji se
uništavaju, iako se mnogo vole.
Na kraju se ona toliko iznervira da
počne da ga gađa posuđem. Želela sam da pesma bude vrlo lagana,
ne naročito intelektualna, da pokažem kako smo glupi, kako se
mučimo bez razloga ...
- Slatkogorka numera je "Army Dreamers". Melodija je vrlo vesela, ali glas je tužan,
plačan, težak. Ponovo kontrast - čini te tužnim, ali te melodija
primorava da se njišeš, igraš, ali glas sve to sputava,
"zabranjuje" ...
- Upravo je to bila namera. Želela sam
da pesma ima takav tretman, skoro da zvuči akustično ... Tekst je
bio težak, tužan, ali lako muzičko tretiranje ga ne čini
uznemiravajućim; neobično je da se te dve stvari događaju
istovremeno. To si dobro primetio. Hvala. (Smeje se.)
Ovo će, najverovatnije, biti novi singl, ali u vreme pisanja, to je samo
sugestija.
"Blow Away" i "All We
Ever Look For" su laganije, više Bush-ije; klavir na "Ali
We Ever" je izvanredan. Producentski posao su obavili Kate i Jon
Kelly.
Najmarkantniji zahvat su imali na "Egyptu", koja je
kompleksna, bogata, bubnjevi su kolosalni kao i Egipatske piramide, a
ipak, kao da se oseća svežina pustinje u noći. Stvar ubrzava,
postaje "luđa", samo kroz Kate-in glas.
- Pesme "Wedding List" i "Violin"
su prave rockerske stvari, nešto što je iznenađujuće za tebe,
naročito zato što na "Wedding List" pevaš dubokim
glasom.
- Na prethodnim albumima sam bila
ograničavana; ne drugim ljudima, već nedostatkom samopouzdanja,
hrabrosti... stvari su bile sputavane, iako su bile tu. Sada počinjem
da im dozvoljavam da izbiju na površinu; kako sam bila co-producent,
mislim da sam uspela da više pokažem od sebe.
Deca mogu bolje da razumeju koncepte
- Na "Violin" zvučiš onako
kako bi to Lena Lovich uradila. Je li to bilo inspirisano njom, Ninom Hagen ...?
- Ne, nikako. Često mi ljudi kažu da
Lena radi stvari, kopira ono što sam ja već uradila. Isto kao i
Nina Hagen. Gledala sam Lenu, i moram priznati, da je veoma dobra,
veoma pametna, ima strašan glas ... ali mi se čini da nema naročito
jaku personalnost.
Ako pogledaš Blondie, videćeš da ona ima svoje
mesto; divna je dama, ljudi je kopiraju ...
Lena Lovich, za nju ne
vidim mesto za koje može da tvrdi da je njeno.
Nisam želela da
pevam kao Lena Lovich, već sam uobičavala tako da pevam pre prvog
albuma. Uvek sam želela tako da pišem, ali to, do nedavno, nije
bilo moguće. I, iskreno se nadam da ću napredovati prema
rock'n'roll muzici sve više, jer sam dete, mi smo deca rocka, a ne
klasične muzike.
I, to je pravac kojim bih želela da idem. Album za
albumom tamo stižem.
Nadam se da nikada nikoga svesno ne kopiram ...
- Pesma "The Infant Kiss" me
tematski vraća na "Man With The Child In His Eyes". Kao da
ima deteta koje puzi u tvojim vizijama, i ti mu se uvek vraćaš...
- Čini mi se da se uvek sećam da sam
bila dete. Mnogi odrasli ljudi, kada pogledaju na dete, zaboravljaju
da su to i sami bili. Zaboravljaju šta to dete oseća i viču "Ti
glupi mali idiote!". Postanu superiorni u odnosu na decu, jer po
prvi put u životu nisu deca, već odrasli.
Ljudi mogu biti veoma
grubi prema deci, zbog svoje nesavršenosti, nemogućnosti da shvate.
I, stvarno pokušavam da se sećam kako je izgledalo biti dete; kako
strašno je bilo sazrevati iznutra, a ostajati mali spolja. Mogao si
da kažeš razumne stvari, a ljudi bi samo odmahivali rukom.
Mislim
da deca mogu bolje da razumeju koncepte, nego odrasli, ali ih odrasli
zgrabe, prodrmaju i primoravaju da odrastu u ljude kao što su oni.
Deca imaju otvorene mogućnosti, ona su sveža ... i, važno je da
nešto uradimo za njih.
Deca mi, simbolično, mnogo znače; ali, ne
samo deca, već i odrasli, jer su i oni deca, i svi imamo dečijeg u sebi.
"The
Infant Kiss" je ... ne znam da li si video film The Innocents,
engleski film snimljen 50-ih godina, baziran na knjizi Turn of the
Screw?
(Ne čekajući odgovor, nastavlja). Čudna je priča o
negovateljici koja odlazi da radi za čoveka s dvoje dece - dečaka i
devojčicu. U deci su duhovi ljudi koji su pre stanovali u kući, i
dečak je neverovatno posednut. Tridesetogodišnji čovek, manijak,
upravlja njime.
Film je bio veoma dobar, i videla sam ga nekoliko
puta pre nekoliko godina; uvek mi je bio u mislima, i pesma je
bazirana na njemu.
I, negovateljičin odnos s dečakom ... u dečaku
je čovek ... situacija je odvratna za nju. Vidi dečaka koga voli
jer je mali, sladak ... unutra je čovek prema kome oseća
seksualnu privlačnost. Materinski instinkti su upereni prema telu
dečaka ... ali u njenom mozgu je zbrka.
Žena je zbunjena čudnom
privlačnošću koju oseća prema dečaku, i mislim da je to
neverovatan koncept. Mislim da mnogo govori o deci koja imaju odrasle
ljude u sebi, isto kao što ima ljudi koji imaju decu u sebi.
Smeši se tužno.
Kada se nasmeje,
njeno lice se ozari, osvetli se nekom mladalačkom energijom,
iskrenošću.
Na levom obrazu, negde u visini
jagodice se pojavi jamica, koja svoje postojanje, pretpostavljam,
duguje nekom ožiljku iz detinjstva. Ta nesimetrija čini njeno lice
još interesantnijim, lepšim ... (jao, šta će žena da mi
kaže!?)
- Imaš li nameru da ideš na turneju?
- Stvarno želim da idem, ponovo
nastupam. Poslednja turneja mi je bila jako draga, tako sam se lepo
provela ... Bila sam jako tužna kada je završila, jer smo bili tako
jedinstveni, kao braće i sestre, zajedno.
Viđali smo se često, po
ceo dan smo bili zajedno, kao školska deca, koja rade nešto
razumno.
Jedino o čemu razmišljam je novac i vreme, što su veliki
problemi.
I, stvarno želim da idem na turneju, ali ne znam kada.
Za poslednju turneju nam je bilo
potrebno šest meseci da uvežbamo show, i tri meseca smo nastupali,
tako da sam na kraju bila iznurena; bila sam umorna mesecima, nisam
mogla ništa drugo da radim.
Skoro mi je oduzelo celu godinu od mog
vremena ... ako bih mogla da skratim to vreme, što verujem da ću
moći posle nekoliko turneja ... velika je to odluka za mene - turneja.
Mrzim da obećam ljudima da ću ići na turneju, pa ...
Peter i ja se izvanredno slažemo
Prelazimo na opštije stvari njenog
stvaralaštva: komponovanje.
- Uvek komponujem na klaviru; obično imam ideju u glavi, ali ponekad sednem
za klavir, nadajući se da će to roditi ideju. Nedavno sam počela
rad s ritam-mašinom, i upotrebljavam sintisajzere, tako da sam
beležila ideje na traci, i radila odatle, što je novi način rada
za mene, interesantno.
Trenutno pokušavam da nađem nove načine
pisanja; godinama sam pisala na isti način, i čini mi se da bi bilo
dobro da pokušam nešto novo, da probam nove načine, nove uglove
...
- Ko radi aranžmane?
- Na poslednja dva albuma su to bili
muzičari; s mog stanovišta mnogo stvari je trebalo da bude
različito ... Na ovom albumu, s obzirom da sam bila producent, mogla
sam da kažem muzičarima šta hoću, i bilo je potrebno mnogo više
vremena, jer komuniciram u slikama, volim da govorim o stvarima ...
Recimo pesma kao "Egypt" - pustinja; morala je da bude
prostrana, i romantična, s mnogo, mnogo peska, i pokušati da to
preneseš muzičaru koji treba da odsvira ... mora da te poštuju,
jer bi ti se smejali, mislili bi da sam luda ...
Stvarno, bila sam ja
ta koja je "usađivala" ideje u muzičare, i onda bi
radili. Bili su jako strpljivi, pokušavali su, radili su najbolje
što su umeli. Ovo su moji aranžmani, i prvi put sam to iskusila,
izuzev na turneji, što je opet druga stvar.
- Kako se dogodilo da si gostovala na
Peter Gabrielovom albumu?
- Zar to nije izvanredan album? Sve je
bolji i bolji. Bilo je neophodno da bude sam. Mislim da je imao
pravo kada je tvrdio da mu je potrebno vreme, godine ... mnogi ljudi
to nisu shvatili... on se sve vreme menjao ...
Taj album ... upoznali smo se na
dobrotvornom koncertu, koji smo zajedno radili. Steve Harley je bio
tu, takođe; od tada održavamo vezu, i s Steveom takođe, ali
izgleda da se Peter i ja slažemo u poslu.
Prošle godine sam radila
show za BBC, rekli su mi da mogu da imam specijalnog gosta, i prva
osoba na koju sam pomislila je bio Peter. Pozvala sam ga i pristao je;
otpevao je jednu svoju pesmu, i u duetu smo izveli jednu Roy
Harperovu stvar.
Izgledalo je da se izvanredno slažemo, i možda kao
uslugu, ili zato što je i on osetio da možemo da radimo zajedno,
pozvao me je da gostujem, što sam bez razmišljanja prihvatila.
Obožavam njegov rad i njegovu muziku.
- Da li je rad s njim uticao na tebe, pored toga što ti je poklonio ritam-mašinu?
- Mislim da jeste; osećam da mogu da razgovaram s njim kao s umetnikom. Malo je ljudi koje znam, kojima mogu da
kažem iste stvari kao Peteru. On je u vrlo sličnoj situaciji - individualan je, piše i nastupa, ali svoj pozorišni ego ostavlja za
pozornicu.
Osećam da imamo slične ideje o tome, zato mogu da sednem i
razgovaram s njim, o idejama, pesmama ... to je jako stimulativno za
mene, jer... ja to retko činim ... ljudi obično misle da se zvezde
stalno sreću, druže ... ne, zato mi je njegovo prijateljstvo tim
važnije.
- Je li teško biti žena u rocku, koji
je svet muškaraca?
- Ne stvarno. Dođeš u situaciju kada
misliš da te ljudi neće ozbiljno shvatiti, ali verujem da se to
događa i muškarcima. Ovaj je biznis više zasnovan na
statusu, nego na polu. I, žene imaju najniži status, zato su i
tretirane tako ...
Ne znam šta ljudi koji rade sa mnom govore iza
mojih leđa, ali kada radim s njima, oduševljena sam poštovanjem
koje mi ukazuju.
Ne primećujem muški šovinizam, dobri su prema
meni, poštuju me zbog onoga što jesam ...
Možda sam samo srećna;
hm, možda nisam nešto shvatila kao podcenjivanje. Čini mi se da ga
više dobijam u društvu, nego s ljudima s kojima radim.
Do pub-perioda nisam mislila da pevam
- Možemo li nešto čuti o tvojim
počecima?
- Kada sam napustila školu, počela sam
da uzimam časove igranja. Prijatelj moga brata je došao jednog dana ... on
je bio jedan od one vrste ljudi koji stalno započinju, formiraju
nove bendove, i hteli su pevačicu; pitao je mene. Uvek sam volela te
bendove, ali nikada nisam mislila da im se pridružim, jer me niko
nije pitao.
Pristala sam, dva dana smo vežbali, i u roku od nedelju dana smo bili po
pubovima Istočnog Londona. Ništa nismo veliko postigli, ali je to
bilo moje prvo iskustvo u radu s publikom, i volela sam.
Izvodili smo cover-verzije Stonesa i
Beatlesa, stare soul stvari, Honky Tonk Women, Come Together, Buddy
Holly-jeve numere, Supremes stvari, brze funky standarde. Nismo
izvodili svoje stvari.
- Kada si počela da komponuješ?
- Kada mi je bilo trinaest, četrnaest
godina. S bendom sam nastupala kada mi je bilo osamnaest godina.
Najteža stvar s bendom je bila da naučim reči. Kada sam pisala
svoje pesme, lako bih zapamtila reči; ovako, morala sam da provedem
nedelje da bih skinula i utuvila u glavu ove reči, naročito Come
Together.
- Kada si naučila da sviraš klavir?
- Nikada ga nisam učila. Kada sam bila
dete, puno vremena sam provodila sama. Moj otac je imao klavir, i ja
bih se igrala s njim. Jednog dana se vratio i rekao mi da prestanem
da izvodim, i da naučim akorde.
Pokazao mi je najjednostavnije,
glavne akorde, i nisam mogla da verujem kako je to jednostavno - bilo
je dovoljno da samo pomeraš ruku, i to je bio početak.
Prva stvar
koju sam naučila je bila Chopsticks; za to mi je bilo potrebno
nedelju dana.
Od tada sam počela da pišem svoje pesme, i do
pub-perioda nisam mislila da pevam. Bilo je divno iskustvo pevati
nečije pesme, što mi je bilo prilično teško.
EMI producenti su došli nekoliko puta
da nas vide u pubu, i sve vreme sam očekivala da se nešto dogodi s
ugovorom; nedugo posle toga, album je postao stvarnost, i posle tri
godine čekanja, nisam mogla da verujem. Kasnije te godine, počeli
smo snimanje.
- Koja je uloga Dave Gilmoura u tvom
putu do zvezda?
- Dave je upotrebio svoje ime i dao nam
novac da snimimo demo-tape s tri stvari. Dao nam je novac, što nikada
nisam sama mogla da uradim, jer sam bila u školi i nisam imala ni
sopstvenog penija.
S njegovom preporukom, traka je došla do nekoga u
EMI ... bez njegovog imena i novca, niko je ne bi čuo i obratio
pažnju ... čuli su je i oduševili se. Bez njega ne bi imali uspeha
... možda bi bilo nemoguće postići ga.
- Kako si ga upoznala?
- Prijatelj moga brata dugo vremena radi
u muzičkom biznisu; njega sam srela kada mi je bilo 11 godina. Moj
brat ga je pozvao da čuje neke od mojih stvari, da vidi vrede li uopšte, i Ricky me je
ohrabrio da nastavim.
Uzeo je trake i zajedno smo obilazili kompanije
u Londonu, ali niko nije bio zainteresovan, jer stvari nisu bile
komercijalne, a bila sam i premlada. Bio je u Cambridgeu s Dave
Gilmourom i Floydima, i u to vreme je Dave ulagao novac u nove
talente, i Ricky ga je pitao da dođe i vidi ovu devojku Katty Bush,
i možda ...
Došao je, čuo moje stvari, i mora da je verovao u
mene, jer ne bi uložio novac.
Ne znam da li Dave shvata, ali
pomogavši mi da uspem bila sam jedna od prvih žena-kompozitora koja
je uspela!
To je sve Daveova zasluga, bez njega bih samo bila još
jedna od žena, za koje niko nije hteo da čuje. Trenutno, muzika je
puna ništavila, jer žene bivaju eksploatisane.
"Breathing" je moje remek-delo
- Kada si počela, da li si verovala da
ćeš biti ovako uspešna?
- Ne ... pre nego što si u ovoj
situaciji, ne možeš znati kako to izgleda. Nisam znala šta uspeh
znači... znala sam da se upuštam u posao koji može biti stvarno
opasan ... sve što sam čula kada sam bila autsajder je - da se ljudi
ubijaju drogama, i sve ove grozne stvari...
Bila sam preplašena, ali
sada shvatam da sve zavisi od tebe - ostani isti, i možeš podneti.
Uspeh mnogo zavisi od sreće i vremena.
Uspeh je nešto što se
dogodi, što je izvan tvoje moći, tvojih namera ...
Nije teško kao što sam mislila, težak
je posao, ali biznis nije okrutan kao što sam mislila ... srela sam
mnogo prijatnih ljudi...
- Ponekad se divim tvojoj hrabrosti da
izdaš singlove koji nisu krojeni po komercijalnim merama - "Breathing" je divna pesma, ali nikako nije singl...
- Ne.
- Ipak, top-lista me negira. Da li ti
odlučuješ, imaš li pravo glasa u izboru za pesmu koja će biti na
singlu?
- Da, jako mnogo. Ne znam da li je to
uobičajena praksa, ali ne mogu da držim zatvorena usta, jer je to
moja muzika, moje pesme. I, osećam da imam pravo da odlučujem o
onome što će me predstavljati.
Ponekad se ne slažemo u izboru, ali
svaki put je EMI bio fantastičan; rekli bi - Ne želimo to, ali u
redu. To je neverovatna stvar, koja mi se strašno dopada, jer mi
dozvoljavaju da to radim, zato što mi to mnogo znači kao umetniku.
Mnogi ljudi su želeli da "Babooshka" bude prvi singl, što
je očigledan izbor - stvar je vesela, instantna ... ali, "Breathing"
mi je mnogo važnija, moje remek-delo, moja mala simfonija, i na celom
albumu, za mene, nema stvari koja može da joj se približi, koja
može s njom da se meri.
I, morala sam da je izdam, jer je sadržala
nešto veoma važno, što sam osetila da mora da dosegne do ljudi.
Tako smo i uradili.
Lady (izgleda?) zna šta radi.
Pitanja i slova: Saša Stojanović, colour & monochrome kadrovi: Branislav Rašić, obrada: Yugopapir (Džuboks, septembar 1980.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
