SP u fudbalu 1974, 1. deo izveštaja iz Nemačke: Kako je Karasi zavio Škotlanđane u crno




Mislilo se da će Džajić izgubiti loptu, jer je dosta oklevao i poigravao se sa levim bekom. Međutim, niko nije prozreo njegovu nameru. Džajić je, naime, očekivao da neko od njegovih saigrača utrči - da bi ga uposlio. I čim se tu stvorio Karasi, on ga je poslužio kao na tanjiru, a ovaj je glavom pronašao levi ugao gola Harveja


Rezultati prvih osam susreta na Svetskom prvenstvu su pokazali dominantnu ulogu evropskih zemalja (ovaj tekst pišem u ponedeljak, dakle pre susreta zakazanih za utorak).

Evropljani su sve susrete dobili, izuzev Jugoslavije koja je sa Brazilom, trostrukim svetskim prvakom igrala nerešeno, ali je, prema igri, zaslužila da bude pobednik.

I po zrelosti u igri, po čvrstini i po fizičkoj spremi, timovi iz Evrope su pokazali da su spremniji u svakom pogledu, došli u SR Nemačku.

Brazil, koji je osvojio bod, i Argentina koja je u igri sa Poljskom izgubila oba, a ipak pokazala nešto više od ostalih vanevropskih ekipa i po meni, jedine se mogu ubrojiti u ekipe koje će se eventualno probiti među najboljih osam.

Inače, bar po prvim nastupima, Čile, Urugvaj, Australija, Haiti i Zair, otpašće već u ovom delu takmičenja.

Od vanevropskih zemalja, Haiti, Zair i Australija su se predstavili kao veoma simpatične ekipe. Publika ih je svesrdno prihvatila, pomagala i bodrila zbog njihove velike borbenosti i zalaganja, zbog njihove izvanredne tehnike i pokretljivosti, ali i zbog uverenja da su veoma neiskusne ekipe.

Simpatije gledalaca stekli su i zbog toga što se u svakom pokretu ovih igrača zapaža izvanredan materijal, koji će kroz koju godinu ozbiljnog rada, doneti pozitivne rezultate.

Čile i Urugvaj su, bar dosad razočarali.

Posebno Urugvaj (dvostruki svetski šampion) koji, u igri sa Holandijom, nije stekao čak ni simpatije. Igrao je veoma grubo, što ga je i onemogućilo da pokaže neki lep ili koristan potez, pa je često bivao izviždan od inače objektivne publike.

Pored Brazila, Argentina je jedina vanevropska zemlja koja ima šansi da se plasira u četvrtfinale.

Ona je izgubila od Poljske sa 3:2, ali nije igrala podređenu ulogu. Za nepunih devet minuta ona je nesrećno primila dva gola, ali je pred kraj igre prikazala visok moral, a i kvalitetnu igru. Nije uspela da izjednači, ali je pokazala izvanredne kvalitete i nekako je najbliža reprezentacijama iz Evrope.

I najzad Brazil, tim koji se ubraja u favorite ovog šampionata, nije u prvom susretu pokazao da će to i biti. Možda je o tome suviše rano govoriti (jer smo ga videli samo u jednom nastupu), ali možemo konstatovati da je protiv nas igrao ili previše oprezno, ili sa dozom straha, ili nedovoljno spreman.

Da li je prekasno sišao sa visina od 1.300 metara (odande su sišli u Frankfurt nedelju dana pre prvog nastupa) i nije nastupila aklimatizacija (adaptacija), ili Brazil zaista nema dostojne zamene Peleu, Žersonu, Klodoaldu, Everaldu ili Karlos Albertu tek, samo zahvaljujući nesmotrenosti i brzopletosti Petkovića i Aćimovića, i nesrećnom pogotku Oblaka u stativu, Brazilci su ostali neporaženi.


Ubojiti, probojni i pokretni



Samo je eto - peh naših - spasao šampiona. 

Jer po igri kakvu su naši pružili, naročito u drugom poluvremenu, oni su zaslužili pobedu nad Brazilom koji se sve vreme oslanjao na odbrambenu taktiku i odugovlačenje igre, neizmerno kombinovao na svojoj polovini i zaista zaslužio da bude poražen.


Ipak, i nerešen ishod naših izabranika možemo smatrati uspehom, utoliko pre, što svoju sudbinu sami rešavamo na taj način što će pre odlučujućeg susreta sa Škotskom, biti već poznat ishod meča Brazil - Škotska.

Analizirajući evropske ekipe u prvim nastupima svetskog prvenstva (na "živo" sam gledao sve naše protivnike) stekao sam utisak da sve imaju skoro identičnu koncepciju i način igre.

Svi pa ni mi ništa novo nismo uneli u igru, upoređujući ove igre sa onima od pre četiri godine koje smo gledali na SP u Meksiku.

I dalje preovladava sistem 4-3-3. Jedino poboljšanje je u tome što su ekipe fizički spremnije.

Još uvek ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim koji su evropski timovi najbolji i najspremniji, jer sam video samo prve susrete, a sem toga ekipe su imale i različite protivnike.

Imponuju obe Nemačke, ali nisu za potcenjivanje ni Italija, a posebno Holandija. Italija se predstavila kao snažna ekipa.

U ovom trenutku, nainteresantnija za nas je igra Škotske, našeg subotnjeg suparnika.

Po onome što sam video u Dortmundu u igri Škotske sa Zairom, mogu da kažem da će Škotska biti veoma tvrd orah.

Škotlanđani igraju veoma pokretljivo, čvrsto, povremeno čak i grubo.

Imaju dva visoka fudbalera u srednjem redu, štopera Bleklija sa brojem 6 na leđima i korektora Holtona (broj 5).

Osnovne poluge i organizatore igre imaju u sredini, Bremnera (4) desnog halfa i polutke Dalgliša sa brojem 8 i Heja (10), veoma kvalitetne i pokretne fudbalere.

U prednjem, napadačkom redu, raspolažu izvanrednim desnim krilom Lorimerom, desnim centarforom Louom i levim Džordanom.

Sva trojica su veoma ubojiti, probojni i pokretni. 

Od svih, Džordan je najopasniji - stalno je u pokretu na širokom prostoru, mada mu je otkrivanje uglavnom u levu stranu ... Inače, uvek je na suprotnoj strani od one odakle dolazi centaršut, a u igri glavom je nenadmašan.

Iako veoma krupan, Džordan ima fantastičan odraz, tako da će Katalinski imati veoma težak zadatak da onemogući ovog fudbalera.

Lou svojim kretanjem uvek nastoji da dođe u situaciju da i sam skače, ili da, ometanjem protivnika, omogući Džordanu uspešnu akciju.

Sa dvojicom solidnih bekova i dobrim golmanom Harvejom, Škotska predstavlja veoma ozbiljnog protivnika.

Napisao: Rajko Mitić, obrada: Yugopapir (Tempo, 19. jun 1974.)


*****


Pred subotnje susrete, Brazil je bio u najpovoljnijoj situaciji. Igrao je sa Jugoslavijom i Škotskom nerešeno, osvojio je dva boda i ostalo mu je da u poslednjem meču sa Zairom osvoji još dva nova boda. Ova pretpostavka je realno trebalo da se ostvari, s obzirom da je Zair, u odnosu na tri ostale ekipe iz grupe, veliki autsajder.

Ovako gledano, Brazil je još pred poslednji susret sa Zairom obezbedio plasman za učešće u narednoj rundi. Samo je trebalo da pobedi ekipu Zaira sa više od dva gola razlike i da bezbrižno nastavi takmičenje.

Situaciju Brazila, međutim, Jugoslavija i Škotska nisu imali. 

Šanse su bile na strani Jugoslavije samo utoliko što je našoj reprezentaciji bio dovoljan nerešen rezultat, a poraz bilo koje ekipe eliminisao bi je iz daljeg takmičenja.

Konačno, ishod je poznat, Škotska i Jugoslavija su igrale nerešeno 1:1, dok je Brazil savladao Zair sa 3:0.

Ovakvim skorom, Jugoslavija je osvojila prvo mesto, Brazil drugo, dok su Škotska i Zair morali da spakuju kofere i vrate se kućama.

Trudeći se da realno iznesemo sliku takmičenja druge grupe, bili bismo nerealni ako bismo rekli da i Škotska nije zaslužila da ide dalje. Jer, po mom mišljenju, snage sva tri tima bile su podjednake. Ni jedna od njih nije briljirala, ni jedna nije, kroz sve tri igre posebno podbacila.

Sva tri nerešena ishoda donela su Jugoslaviji lako nijansiranu prednost nad Brazilom, Brazilu nad Škotskom i Škotskoj nad Jugoslavijom.

Krajnji ishod su odlučili rezultati utakmica sa Zairom, tako da je prvi postao onaj koji je Zairu dao najviše golova, a ispao onaj (Škotska) koji je dao najmanje.

Zanimljivo je pomenuti da je Brazil, do pred susret sa Zairom smatran sigurnim učesnikom četvrtfinala, u Gelzenkirhenu, preživljavao dramu gotovo celo drugo poluvreme.

Nastojeći da obezbedi pobedu od najmanje tri gola razlike (da bi prestigao Škotsku, koja je Zairu dala dva), Brazil je do poluvremena postigao samo jedan. Da je kojim slučajem ostao na tom golu, ili da je postigao još samo jedan, Brazil bi doživeo sudbinu Škotske.

Do tragedije Brazilaca ipak nije došlo, jer su pukom srećom postigli treći gol u 79. minutu, i to posle teške greške inače vrlo dobrog golmana Kazadija. 

Udarac Valdomira iz mrtvog ugla prošao je ispod vratarevog trbuha!

Ipak, pored svih ovih primedbi, redosled ekipa druge grupe, je najpravedniji i najpošteniji.

Jugoslavija je na taj način izvojevala još jednu pobedu.

Posle podviga koji je učinila time što se kvalifikovala za završni turnir Svetskog prvenstva, evo sada je uspela da uđe i u četvrtfinale.

Naši reprezntativci, u igri sa Škotskom nisu briljirali, ali su igrali tačno onako i onoliko, koliko je bilo potrebno - da idu dalje. Igrali su krajnje oprezno i sigurno u odbrani, tako da su tokom svih 90 minuta malo puta bili ozbiljnije ugroženi.

Tačnije - samo tri puta.

Jednom u 17. minutu, kada je greška Katalinskog mogla da bude fatalna.

Naime, u 16 metara, naš centarhalf je imao loptu u nogama i, ne videći protivnika, s leđa je vratio Mariću. Protivnik je do lopte došao ranije, međutim, na našu sreću spetljao se i ta je šansa propala.

Drugu šansu Škoti su imali u 67. minutu. Posle slobodnog udarca sa sredine terena, Džordan glavom pronalazi svog saigrača. Marić istrčava, Morgan se poigrava sa njim i upućuje loptu poluvisoko, u levi gornji ugao.

Na našu sreću tamo je stajao Buljan i odbio je u korner.


Spao nam je kamen sa srca



I treću šansu škotski fudbaleri su iskoristili. Posle centaršuta sa leve strane Džordan uspeva da sa 6 - 7 metara, kroz šumu nogu pronađe put lopti u mrežu, i to u levi donji ugao Marićevog gola.

Ni mi u pogledu povoljnih prilika, nismo Škotlanđanima ostali dužni. 

Već u 7. minutu Petković se našao u idealnoj šansi da postigne gol. Učinio je doduše sve, ali je njegov volej, na centaršut Džajića, prohujao pored gola. Nekoliko divnih begova i centaršuteva Džajića i krajnje požrtvovanje škotskih fudbalera da ovako upućene lopte oteraju u korner, spadaju takođe u prilike koje naši nisu iskoristiii.

Najzad, šansa, iz koje smo postigli toliko očekivani gol.

Tačno deset minuta je prošlo kako je Karasi zamenio indisponiranog, i za čvrstu škotsku igru premekanog Duška Bajevića.

Karasi je nešto iza sredine terena hitro poveo loptu i, kad je došao nadomak 16 metara uposlio je Džajića, koji se tog trenutka nalazio na poziciji desnog krila.

Mislilo se da će Džajić izgubiti loptu, jer je dosta oklevao i poigravao se sa levim bekom.

Međutim, niko nije prozreo njegovu nameru. 

Džajić je, naime, očekivao da neko od njegovih saigrača utrči - da bi ga uposlio. I čim se tu stvorio Karasi, on ga je poslužio kao na tanjiru, a ovaj je glavom pronašao levi ugao gola Harveja.

Tog trenutka spao nam je kamen sa srca, jer smo postigli gol devet minuta pre kraja, u vreme koje nije davalo nade škotskim fudbalerima da rezultat preokrenu u svoju korist.

Naši reprezentativci nisu dali briljantnu partiju, čak nije bilo ni igrača koji se posebno isticao, ali su i naši protivnici tako igrali, kao da je i njima bio dovoljan nerešen rezultat, što su naši prihvatili, jer im je to upravo i odgovaralo.

Čudno je da tim koji u svojim redovima ima jednog Bremnera, Morgana, Lorimera, Džordana, Heja ili Dalgliša, fudbalere koji su po mom shvatanju izvanredni, može tako pogrešno i besmisleno da odigra utakmicu.

Svi ti renomirani asovi su svoje akcije sprovodili veoma sporo i to na svojoj polovini, da bi posie više kombinacija, ubacivali pravolinijske lopte prema našem golu, gađajući Džordana, najvišeg i najisturenijeg svog napadača.

Ovakvom igrom oni su nama išli naruku, jer je Katalinski gotovo uvek bio pobednik svih duela sa Džordanom i uspevao da prekine svaku takvu akciju, a samim tim i da naš tim češće dođe do lopte.

Rezultat takve igre Škotske može se rezimirati u dve rečenice: škotski fudbaleri su daleko više i duže imati loptu u posedu, prividno su imali više od igre, ali je naš tim to mudro koristio i praktično realizovao.

U stvari, postigao je baš ono što je i želeo.





Predstoje teški okršaji



Danas se takmičenje nastavlja. Naš tim se sastaje sa drugoplasiranom ekipom iz prve grupe.

Istina, mi smo verovali da će nam DR Nemačka kao druga ekipa iz prve grupe, biti prvi protivnik u četvrtfinalu.

Međutim, bar po ovdašnjem, opštem mišljenju, dogodila se senzacija - SR Nemačka je u Hamburgu pobedila DR Nemečku sa 1:0, i osvojila prvo mesto, što u odnosu na nas, menja situaciju.

Umesto sa DR Nemačkom, prvi četvrtfinalni susret Jugoslavija će danas u Diseldorfu igrati sa domaćinom Svetskog prvenstva.

Međutim, ja slobodno mogu da tvrdim po onome kako sam video obe Nemačke, da smo dobili tehnički bolju ekipu, ali i manje opasnu. 

Jer, domaćin, SR Nemačka, igra doteran, dinamičan, dopadljiv i lep fudbal, ali i fudbal koji mi dobro poznajemo, koji je šabloniziran i uokviren u poteze kojima mi lakše možemo parirati.

Istočni Nemci su, opet, za nas u ovom trenutku, veća nepoznanica, iz utakmice u utakmicu sve bolje igraju, hitriji su, brži i opasniji od svoje braće.

Zato je, čini mi se, ovako bolje ispalo.

Domaćin je, doduše, u prednosti, jer igra pred svojom publikom, samo, verujte, i mi smo poslednjih meseci osvojili srca nemačkog fudbalskog navijača. Ne kažem da će navijati za nas ali...

Ne treba takođe zaboraviti ni to da naš tim u Nemačkoj ima i masu grlatih navijača, u našim radnicima, koji su se i te kako čuli i do sada. Uvereni smo da će nam i u sledećim mečevima biti od velike koristi.

Iza SR Nemačke, sledeći protivnik naše reprezentacije, biće Poljska, koja je iznenadila odličnim igrama u sve tri utakmice i koja će nam svakako biti težak i opasan protivnik 30. juna, ali na našu sreću u Frankfurtu, gde smo izgleda nepobedivi i imamo najviše navijača.

Najzad, 3. jula sastajemo se sa Švedskom, što će svakako biti težak protivnik, ekipom koja uz Brazil jedina nije primila nijedan gol u predtakmičenjima.

Sve u svemu, Jugoslaviji predstoje teški okršaji, ali, bez obzira na ishod, i napore koje će naši fudbaleri učiniti, i za ono što su do sada postigli, oni zaslužuju sve pohvale. Zato nas neće razočarati i ako osvoje i neko niže mesto od prva dva u ovoj, četvrtfinalnoj rundi.

Napisao: Rajko Mitić, slikali: Volter Jadrešin i Vlada Jovin, obrada: Yugopapir (Tempo, 26. jun 1974.)





Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)