Crtam kao Pepe Gonzales, volim da se zezam kao Hermann, obožavam Giraudove kadrove... Nije da sam ja nešto novo stvorio, ali moje su dinamika i montaža kadrova u stripu, to kako ja vidim neki događaj. Da li ću da ga prikažem sa dva ili tri kadra, kada ću da pravim rez. To je ono što je moje
Branislav Kerac ima svoj kult među jugoslavenskim poklonicima stripa. Njegova dva serijala, "Kobra" i "Cat Claw", s autentičnim domaćim, novosadskim superjunacima Slobodanom i Ket, bliski su tradiciji američke superherojske strip-produkcije kuće "Marvel", a uskoro će Kerac s grupom suradnika, realizirati licencnog "Tarzana", za distribuciju u četrdesetak zemalja svijeta.
Nakon gotovo cijelog desetljeća, sve
tamo od dokinuća stripovnog "Plavog vjesnika" potkraj
šezdesetih godina, na jugoslavenskoj se strip-sceni izdiferencirao
prvi autor čija se ostvarenja dočekuju s popriličnim zanimanjem.
Naročito kod mlađeg dijela čitalačke publike.
Riječ je o tridesetdvogodišnjem novosadskom crtaču Branislavu Kercu, čiji su serijali "Kobra", "Cat Claw" i donekle "Poručnik Tara", pokušaj domaće proizvodnje klasičnog narativnog žanrovsko-komercijalnog stripa.
Riječ je o tridesetdvogodišnjem novosadskom crtaču Branislavu Kercu, čiji su serijali "Kobra", "Cat Claw" i donekle "Poručnik Tara", pokušaj domaće proizvodnje klasičnog narativnog žanrovsko-komercijalnog stripa.
Kerac se svojim prvim radovima javlja
sredinom sedamdesetih godina, u trenutku rađanja tzv. "autorskog"
stripa, koji je više-manje nastao u užem krugu ljudi, dok su Radilović i Bednjanec, kao predstavnici shematizirane komercijalne
produkcije, radili za inozemna izdanja ili publikacije koje nisu
namijenjene prvenstveno poklonicima stripa, a Beker je bio sasvim
odustao.
Dakle i prostor i vrijeme apsolutno su pogodovali, trebalo je samo iskoristiti priliku.
Branislav Kerac je to i učinio, o čemu nepobitno svjedoči činjenica da su Kobra i Cat Claw noseći junaci "Yu stripa" - jedine revije koja je potpuno posvećena domaćim crtačkim snagama. On je kult-autor to edicije.
Zbog ozbiljne stvaralačke i
materijalne krize u koju je ove godine upao "Yu strip", i sam
Kerac izgubio je nešto od dosadašnje popularnosti i značenja. Ali
od nedavno, tj. od trenutka kad je i javno objelodanjeno da će on
biti na čelu grupe jugoslavenskih crtača koja će za svjetsko
tržište licencno kreirati avanture Tarzana, popularnog junaka
Edgara Ricea Burroughsa, ponovo je došao u središte pozornosti, ali
ovaj put i nešto šire kulturne javnosti.
Što za njega znači to
angažiranje oko crtanja "Tarzana"?
- Ispast će licemerno ako kažem da crtanje Tarzana nisam preuzeo zbog devizne zarade, svetske slave, popularnosti i što sve ne. Kad mi je Svetozar Tomić (urednik novosadskog izdavača stripova, "Foruma") to ponudio, ja sam ispustio olovku iz ruke i obrukao se, jednostavno zato što će naš "Tarzan" ići u najmanje četrdeset zemalja. Ne znamo tačno.
O tome će se čuti, ali se neće posebno spominjati moje ime, nego "jugoslavenski autori". I sada, zahvaljujući tom "Tarzanu", mi ćemo moći prodavati i neke druge stripove. To je meni važnije nego da prodajemo "Tarzana", kao lik koji je prilično bespolan i bezličan, jer to ionako nije beskonačan posao.
A u njemu smeš ovo, a ne smeš ono... Tko voli ograničenja? Zato ja to svoje angažovanje posmatram kao posao, kao biznis. Na kraju krajeva, ja sam radio i "Velikog Bleka", koji je isto tako licencni strip.
- Ispast će licemerno ako kažem da crtanje Tarzana nisam preuzeo zbog devizne zarade, svetske slave, popularnosti i što sve ne. Kad mi je Svetozar Tomić (urednik novosadskog izdavača stripova, "Foruma") to ponudio, ja sam ispustio olovku iz ruke i obrukao se, jednostavno zato što će naš "Tarzan" ići u najmanje četrdeset zemalja. Ne znamo tačno.
O tome će se čuti, ali se neće posebno spominjati moje ime, nego "jugoslavenski autori". I sada, zahvaljujući tom "Tarzanu", mi ćemo moći prodavati i neke druge stripove. To je meni važnije nego da prodajemo "Tarzana", kao lik koji je prilično bespolan i bezličan, jer to ionako nije beskonačan posao.
A u njemu smeš ovo, a ne smeš ono... Tko voli ograničenja? Zato ja to svoje angažovanje posmatram kao posao, kao biznis. Na kraju krajeva, ja sam radio i "Velikog Bleka", koji je isto tako licencni strip.
Ali ako sve to sagledamo sa druge
strane, vidim da kod crtača "Tarzana" postoji jedna jako
velika rupa, koju tek treba da iskoristim. Imamo ovu veliku trojku
Foster, Hogarth i Manning, koji su svetski priznati autori. Između
njih i ostalih crtača postoji velik jaz, a time zapravo želim reći
da ću težiti da me se više spominje posle pomenute trojice,
a ne s ovim drugima.
Iz probnih crteža ispada da će vaša
koncepcija Tarzanova lika biti zasnovana na čovjeku od krvi i mesa,
dinamičnosti prizora i bogatstva radnje, koja kod španjolskih
crtača, koji ga trenutno crtaju, potpuno izostaje. No neki likovi
neodoljivo podsjećaju na junake iz vaših prijašnjih stripova?
- Da. Ali i Milton Caniff, Jack
Kirby i drugi svjetski poznati autori imaju svoj tip devojke i
mladića koji je jedan šablon. Svi su im ostali likovi samo
varijacije tih početnih modela. I upravo kroz jedan takav pristup
najbolje možeš da istakneš svoju veštinu, dar zapažanja
sposobnost karakterizacije...
Pa i Kobra je isto tako jedan šablon glavnih junaka iz američkih akcionih filmova, dok je Poručnik Tara rađen prema Clintu Eastwoodu. Što se tiče mog "Tarzana", ja ću ga nastaviti tamo gdje je Manning stao.
Jer Tarzan spušten na zemlju da štiti safarije, bolnice, izigrava kojekakve menadžere, nije pravi Tarzan. Pravi Tarzan treba da ima majmune s kojima komunicira, svoju kraljicu La..
Pa i Kobra je isto tako jedan šablon glavnih junaka iz američkih akcionih filmova, dok je Poručnik Tara rađen prema Clintu Eastwoodu. Što se tiče mog "Tarzana", ja ću ga nastaviti tamo gdje je Manning stao.
Jer Tarzan spušten na zemlju da štiti safarije, bolnice, izigrava kojekakve menadžere, nije pravi Tarzan. Pravi Tarzan treba da ima majmune s kojima komunicira, svoju kraljicu La..
Nećete ga valjda predimenzionirati?
- Sam Tarzan kao junak neće biti toliko istaknut. On jeste junak, ali mnogo će mi važnija biti zbivanja oko njega. Kao i svi drugi junaci, ni on nije neprilagodljiv trendovima. Budući da ću ja raditi sveske, a sada je "Marvel" najpopularniji, onda ću ga u tom stilu i raditi.
Međutim, ne nameravam da u njega unesem Marvelovu ideologiju, da ne kažem fiziologiju, već pokret i dinamiku koju je u poslednje vreme totalno izgubio. Ortiz i njegova grupa koji ga sada rade, preuzela je na sebe velik broj stranica, pa ga industrijski prave po vrlo površnim scenarijima.
- Sam Tarzan kao junak neće biti toliko istaknut. On jeste junak, ali mnogo će mi važnija biti zbivanja oko njega. Kao i svi drugi junaci, ni on nije neprilagodljiv trendovima. Budući da ću ja raditi sveske, a sada je "Marvel" najpopularniji, onda ću ga u tom stilu i raditi.
Međutim, ne nameravam da u njega unesem Marvelovu ideologiju, da ne kažem fiziologiju, već pokret i dinamiku koju je u poslednje vreme totalno izgubio. Ortiz i njegova grupa koji ga sada rade, preuzela je na sebe velik broj stranica, pa ga industrijski prave po vrlo površnim scenarijima.
Na Fostera i Hogartha, koje mnogi ne
smatraju samo najboljim stvaraocima Tarzanovih pustolovina nego i
najvećim crtačima u povijesti stripa, nećete se ugledati?
- Taman posla. Ja ni jednog ni
drugog ne volim toliko. Fosteru se jedino divim kao čoveku koji je
imao živce da sve to tako studiozno radi. Pazite, njemu su i
kompozicija, i anatomija, i proporcija potpuno na mestu.
Međutim, on meni izgleda vrlo mlitav i mutav, tako da mu je sličica samo jedna lepa vinjeta, kakvu npr. možete videti na "stocku" ili nekom drugom alkoholnom piću.
Kod Hogartha stvar je utoliko drukčija što mu sva ta njegova ishićenja i totalna neprirodnost umrtvljuju svu dinamiku koju dobije montažom A njegova džungla toliko je manijački iscrtana da postaje totalno smešna.
Hogartha jedino priznajem i poštujem kao oca stripske anatomije i dinamike.
Međutim, on meni izgleda vrlo mlitav i mutav, tako da mu je sličica samo jedna lepa vinjeta, kakvu npr. možete videti na "stocku" ili nekom drugom alkoholnom piću.
Kod Hogartha stvar je utoliko drukčija što mu sva ta njegova ishićenja i totalna neprirodnost umrtvljuju svu dinamiku koju dobije montažom A njegova džungla toliko je manijački iscrtana da postaje totalno smešna.
Hogartha jedino priznajem i poštujem kao oca stripske anatomije i dinamike.
Svjetska distribucija "Tarzana"
kojeg će naši autori stvarati ide preko švedsko-američke kompanije
"Atlantic City". Vjerojatno su njihovi umjetnički
direktori, odnosno editori, imali priliku vidjeti vaše pokusne radove. Zanima me kakvi
su njihovi prvi dojmovi.
 |
| Tarzan Baneta Kerca i Branka Plavšića (1983) (ilustracija: hollandmeetserb.nl) |
- Jednom rječju, zlobni. Već sam
govorio o ograničenjima, pri čemu sam mislio na 26 klauzula kojih
se svaki autor koji crta "Tarzana" mora držati. Ti
drugovi, da ne kažem sa Zapada, zamerili su mi da je Tarzan previše
kržljav i zalizan, što su bezvezne primedbe.
Naime, ja sam svog Tarzana radio prema liku kojeg je u filmskoj verziji tumačio Ron Elly: dakle mršavog, žilavog i preplanulog čoveka; drukčijeg od Weissmüllera, koji mi izgleda previše korpulentan.
A zalizanost? Pa Hogarthov je "Tarzan" previše zalizan. Da ne govorim o Manningu, po njemu izgleda kao da se češlja svakih pola sata. No ipak mi se može malo progledati i kroz prste jer je za njih novina da to radi netko sa Istoka.
- Oni su uglavnom naviknuti da
odavde stalno dobijaju nekakve socrealističke stripove s puno
zastava, reklamnih poruka o našem društvu i slične stvari. Ni u snu
nisu pomislili da i mi radimo neke čiste avanturističke stripove.
Da li će vas ta ograničenja i te
"zlobne" opaske donekle sputavati?
- Ne verujem, jer ja sam ipak
pokvaren tip i pokušat ću da pravim nekakvu svoju verziju
"Tarzana", koja će biti u saglasnosti s njihovim načinom
i principima, a koja će meni ipak pričinjavati zadovoljstvo.
Prilično ste kritički govorili o
nekim svjetskim autorima stripa. Ne ulazeći u polemiku o tome, da li ste i prema sebi
toliko samokritični?
- Mislim da jesam. Pokušat ću
ukratko da objasnim: Ja sam u jugoslavenskim okvirima uspeo da
stvorim nekakav svoj originalni stil, koji je uvek prepoznatljiv, ali
samo zato jer nitko drugi tako ne crta. Međutim, svaka pažijivija analiza mogla bi pokazati da od
raznih autora sakupljam iskustva.
Recimo, crtam kao Pepe Gonzales, volim da se zezam kao Hermann, obožavam Giraudove kadrove... Nije da sam ja nešto novo stvorio, ali moje su dinamika i montaža kadrova u stripu, to kako ja vidim neki događaj. Da li ću da ga prikažem sa dva ili tri kadra, kada ću da pravim rez. To je ono što je moje.
Recimo, crtam kao Pepe Gonzales, volim da se zezam kao Hermann, obožavam Giraudove kadrove... Nije da sam ja nešto novo stvorio, ali moje su dinamika i montaža kadrova u stripu, to kako ja vidim neki događaj. Da li ću da ga prikažem sa dva ili tri kadra, kada ću da pravim rez. To je ono što je moje.
- Ja sam odrastao na "Playboyu",
"Luju", s mass-medijima, a to mi jako dobro dođe u poslu.
Samo izvorište stripa blisko mi je kao onom filmadžiji koji je
rekao:
"Ja snimam filmove da bih imao šta da gledam, jer mi se ne dopadaju filmovi drugih autora."
Dakle, strip bi zapravo trebalo pretvoriti u film, jer je prožimanje između stripa i filma glavna caka, dokle autor stripa zapravo treba da stigne. Uzmimo npr. jednu epizodu "Blueberryja". Postavljamo kamere tačno onako kako je Giraud crtao. I dijaloge i sve ostalo, i dobit ćemo strašan film. Ni dosadan, ni rastegnut. Sasvim fino napravljen.
A da radimo film po nekom mom stripu iz sadašnje faze, verovatno bismo dobili nešto loše. Zato i mislim da ću prave stvari raditi tek za jedno pet godina.
"Ja snimam filmove da bih imao šta da gledam, jer mi se ne dopadaju filmovi drugih autora."
Dakle, strip bi zapravo trebalo pretvoriti u film, jer je prožimanje između stripa i filma glavna caka, dokle autor stripa zapravo treba da stigne. Uzmimo npr. jednu epizodu "Blueberryja". Postavljamo kamere tačno onako kako je Giraud crtao. I dijaloge i sve ostalo, i dobit ćemo strašan film. Ni dosadan, ni rastegnut. Sasvim fino napravljen.
A da radimo film po nekom mom stripu iz sadašnje faze, verovatno bismo dobili nešto loše. Zato i mislim da ću prave stvari raditi tek za jedno pet godina.
 |
| Cat Claw ilustracija: stripovi.com |
- To mi se pitanje baš sviđa,
bez obzira na to što je odgovor vrlo jednostavan. Da bih to
objasnio, uzet ću jedan konkretan primer. U Marvelovoj kompaniji
zaposleno je 50 crtača. Od te gomile crtača trojica njih dobiju
zadatak da naprave novog superheroja. I oni uspešno urade taj
zadatak.
Da li su oni plagijatori svega onog prethodnog? Nisu. Ja i moji scenaristi Obradović i Draginčić jednostavno smo hteli u trendu superherojske produkcije da stvorimo svog junaka ili junakinju, nema veze, a to smo i ostvarili.
Tvrdoglavo smo se držali Marvela, da pokažemo domaćim marvelovcima, i ne samo njima, da takav strip može i kod nas kvalitetno da se napravi, ako se pruži adekvatna prilika i uloži u to dovoljno truda.
Da bismo u svemu tome išli do kraja, mi smo na špici stripa strogo razgraničili učešće svakog autorskog posla pa smo pomenuli i supervizora što je pandan američkom pojmu editor. Tu je i titl koji imenuje upisivača slova.
U
Marvelovoj kompaniji to je razvijeno do maksimuma, a kod nas je tek u
povojima.
Da li su oni plagijatori svega onog prethodnog? Nisu. Ja i moji scenaristi Obradović i Draginčić jednostavno smo hteli u trendu superherojske produkcije da stvorimo svog junaka ili junakinju, nema veze, a to smo i ostvarili.
Tvrdoglavo smo se držali Marvela, da pokažemo domaćim marvelovcima, i ne samo njima, da takav strip može i kod nas kvalitetno da se napravi, ako se pruži adekvatna prilika i uloži u to dovoljno truda.
Da bismo u svemu tome išli do kraja, mi smo na špici stripa strogo razgraničili učešće svakog autorskog posla pa smo pomenuli i supervizora što je pandan američkom pojmu editor. Tu je i titl koji imenuje upisivača slova.
 |
| Kobra (ilustracija: stripovi.com) |
Cat Claw je sasvim netipičan lik?
- Pa ona je takva kakva jeste, iz prostog razloga što je nisam mogao prikazati kao devojku na koju možete da naiđete svaki dan u trgovini. Da je tako, ona ne bi privukla nikakvu pažnju i nikome ne bi bila interesantna. Žalosno je da je tako, ali je tako!
- Pa ona je takva kakva jeste, iz prostog razloga što je nisam mogao prikazati kao devojku na koju možete da naiđete svaki dan u trgovini. Da je tako, ona ne bi privukla nikakvu pažnju i nikome ne bi bila interesantna. Žalosno je da je tako, ali je tako!
Ali i "Kobri", koji vas je
zapravo i otisnuo iz anonimnosti i proslavio, pripisivale su se neke
negativne političke konotacije - počevši od toga što se radi o
kaskaderskom karate-stripu...?
- Bilo je i toga No svi su ti
napadi bili neosnovani, jer su se bazirali na netočnim i
proizvoljnim premisama. Kao prvo, "Kobra" je čisti strip iz
avanturističkog žanra, a karate-strip je samo njegov podžanr.
Da to ne važi, onda bismo jedan western-strip koji prikazuje dva kauboja kako pucaju jedan u drugog nazvali revolveraškim stripom.
Uz to, "Ben Bolta" niko ne naziva bokserskim stripom. Zašto bi se onda za "Kobru" reklo da je karate-strip? To više što se Slobodan, kao glavni junak, jako malo tuče karate-stilom iz prostog razloga što ja blage veze nemam s karateom i kada bi jedan karatista uzeo da analizira taj strip, sigurno bi našao hiljadu i jednu zamerku.
Da to ne važi, onda bismo jedan western-strip koji prikazuje dva kauboja kako pucaju jedan u drugog nazvali revolveraškim stripom.
Uz to, "Ben Bolta" niko ne naziva bokserskim stripom. Zašto bi se onda za "Kobru" reklo da je karate-strip? To više što se Slobodan, kao glavni junak, jako malo tuče karate-stilom iz prostog razloga što ja blage veze nemam s karateom i kada bi jedan karatista uzeo da analizira taj strip, sigurno bi našao hiljadu i jednu zamerku.
... do toga što je glavni lik
Jugoslaven?
- Kobra je inače od početka
trebao da bude naše gore list, ali ja i scenarista Obradović nismo
hteli da pravimo nekog tipa s radne akcije. Važnije nam je bilo da
napravimo kvalitetan komercijalni strip na jednom svetskom ili barem
evropskom nivou.
- Na Zapadu se on sukobljava uglavnom zato jer tamo ima više prilike da se tuče nego ovdje. U nas je valjda milicija sposobnija. Kobra se u tuđini snalazi na sasvim pošten način, a kaskader je po profesiji, jer tako može nesmetano da se seli iz jednog kraja sveta u drugi.
Što se tiče te političke komponente, meni se u stripu nikada neće desiti da ona bude do te mere dominantna da dotični strip bude neprihvatljiv za širu publiku. Zna se ko politiku treba da kroji. To nisam sigurno ja!
Prema pismima čitalaca koje
objavljuje "Yu strip", mladi se u "Kobri" najviše
oduševljavaju akcionim scenama?
- Izgleda. Manje-više ja sve vizuelno doživljavam, pa ne volim, recimo, filozofske knjige, obimne romane Tolstoja, Dostojevskog. Ali jako volim da do ekstrema izbacim sve ono što je karakteristično za pojedini žanr.
Ako je tučnjava u pitanju, ja ne napravim običnu mlaku tučnjavu, nego je to kod mene razbijanje i rasturanje. Ako je to zezanje, onda je zezanje. Ako je nešto tužno, onda je to do patetike tužno...
Npr. neko crta
vestern zato da bi nacrtao čoveka kako jaše i nije mu važno da li
on jaše da nekog ubije ili spasi, dok je kod Girauda slučaj obrnut. Kod njega nećemo videti perfektnu sliku nekog konjanika, mislim do iživljavanja usavršenu, već ćemo
pre videti Blueberryjevu zamišljenu facu.
Tu je razlika.
I meni je taj psihološki odnos između Kobre i njegove devojke Kidni u poslednjim epizodama mnogo važniji nego da njega dovedem u situaciju da se tuče. A to dovođenje Kobre u situaciju da se tuče čisti je ustupak čitaocima, jer oni to na kraju krajeva najviše vole.
To nisam mogao da izvedem u prvim epizodama, a sada kada sam stekao neko poverenje i kod urednika i čitalaca, mogu.
- Izgleda. Manje-više ja sve vizuelno doživljavam, pa ne volim, recimo, filozofske knjige, obimne romane Tolstoja, Dostojevskog. Ali jako volim da do ekstrema izbacim sve ono što je karakteristično za pojedini žanr.
Ako je tučnjava u pitanju, ja ne napravim običnu mlaku tučnjavu, nego je to kod mene razbijanje i rasturanje. Ako je to zezanje, onda je zezanje. Ako je nešto tužno, onda je to do patetike tužno...
Tu je razlika.
I meni je taj psihološki odnos između Kobre i njegove devojke Kidni u poslednjim epizodama mnogo važniji nego da njega dovedem u situaciju da se tuče. A to dovođenje Kobre u situaciju da se tuče čisti je ustupak čitaocima, jer oni to na kraju krajeva najviše vole.
To nisam mogao da izvedem u prvim epizodama, a sada kada sam stekao neko poverenje i kod urednika i čitalaca, mogu.
Niste dakle za edukativni strip?
- Nikako. Ja mogu da pravim strip-sagu o caru Dušanu, ali to je jedna škakljiva tema, koju nijedan izdavač ne bi objavio. Edukativan strip za mene je onaj koji teži da nekoga nešto nauči, a ja to ne mogu da naturam u svojim stripovima.
Kobra i Cat Claw su poštene jedinke iz razloga što su sami po sebi pošteni. Oni se pošteno i fer ponašaju. A ako se nešto namerno nameće, to je onda čisto soljenje pameti.
- Nikako. Ja mogu da pravim strip-sagu o caru Dušanu, ali to je jedna škakljiva tema, koju nijedan izdavač ne bi objavio. Edukativan strip za mene je onaj koji teži da nekoga nešto nauči, a ja to ne mogu da naturam u svojim stripovima.
Kobra i Cat Claw su poštene jedinke iz razloga što su sami po sebi pošteni. Oni se pošteno i fer ponašaju. A ako se nešto namerno nameće, to je onda čisto soljenje pameti.
Razgovarali smo o vaša dva tekuća
serijala i jednom koji se tek priprema. Vi ste crtali i neke druge
stripove, koji su odjedanput naprosto nestali s pozornice
jugoslavenskog stripa ili... ?
Ostale možda i nastavim jednog lepog dana, kad budem imao dovoljno vremena.
Niste spomenuli "Nema kraja",
jedan od rijetkih vaših radova koji izlaze iz modusa žanrovski
orijentiranog stripa i priklanja se kreativnoj liniji koju su kod nas
zaorali "Novi kvadrat" i njihovi istomišljenici. Sramite
li se možda tog stripa?
- Baš obratno. Mene su optuživali
da sam Baba Roga što se tiče te tzv. "treće generacije".
Taj termin je apsolutno pogrešan, jer u Jugoslaviji je do danas
postojalo barem 20-ak generacija crtača. Budući da je svaki crtač
radio samostalno, on je za sebe generacija.
Tu "treću generaciju", koja je slavno propala, više bih voleo da zovemo "mladi autori koji su bili svesni da mogu da nešto urade, ali nisu imali sposobnosti da to isto i učine".
A kod "Nema
kraja" ja i Toza Obradović hteli smo da pokažemo da se i takav specifičan način mišljenja
može ostvariti dobrim crtežom. Znači, avangardni strip mnogo bolje
izgleda ako ga prati i dobar crtež.
Tu "treću generaciju", koja je slavno propala, više bih voleo da zovemo "mladi autori koji su bili svesni da mogu da nešto urade, ali nisu imali sposobnosti da to isto i učine".
Maloprije ste izjavili da ne volite
Tolstoja i Dostojevskog, no mislim da ste se stripom "Nema
kraja" njima približili?
- Nisam. Hitchcock je jednom rekao da ako vi prikažete ženu kako spava u krevetu, to znači naprosto da ona spava. No ako na stol stavite sat, to znači da očekujete da se ona probudi ili da se čeka nešto; a ako uz to stavite i čašu vode, to verovatno onda znači da je ona barem malo bolesna.
Ali ako uz sve to u prvi plan stavite i pilule za spavanje, steći ćete utisak da ih je mnogo popila, i da je izvršila samoubojstvo.
Iste te postupke imamo i u "Nema kraja". On je pravljen da ne kažem za gluhoneme. Pažljivo ga pogledavši videt ćemo da je očišćen od svih suvišnih kadrova. Tu je sve satkano od animacije i pokreta. Nije da je težak za čitanje, samo ga treba mnogo pažijivije "čitati" i gledati od ostalih stripova.
Nastojao sam da i u njemu ostanem pri svom rukopisu, jer sam bio strašno napadnut da do besvesti radim komercijalni strip za široku potrošnju,
- Nisam. Hitchcock je jednom rekao da ako vi prikažete ženu kako spava u krevetu, to znači naprosto da ona spava. No ako na stol stavite sat, to znači da očekujete da se ona probudi ili da se čeka nešto; a ako uz to stavite i čašu vode, to verovatno onda znači da je ona barem malo bolesna.
Ali ako uz sve to u prvi plan stavite i pilule za spavanje, steći ćete utisak da ih je mnogo popila, i da je izvršila samoubojstvo.
Iste te postupke imamo i u "Nema kraja". On je pravljen da ne kažem za gluhoneme. Pažljivo ga pogledavši videt ćemo da je očišćen od svih suvišnih kadrova. Tu je sve satkano od animacije i pokreta. Nije da je težak za čitanje, samo ga treba mnogo pažijivije "čitati" i gledati od ostalih stripova.
Nastojao sam da i u njemu ostanem pri svom rukopisu, jer sam bio strašno napadnut da do besvesti radim komercijalni strip za široku potrošnju,
Stalno spominjete strip i njegova
izražajna sredstva. Povucite malo paralelu između njih i stripa,
posebice u domaćim okvirima.
Evo npr. Banović Strahinja u istoimenom filmu; na početku je prikazan kao strašan vitez bez straha i mane. I autori su posle dozvolili da takav jedan junak bez ikakvog smisla trči kroz šumu i viče: Anđo! Anđo! ... što uopšte ne odgovara takvom tipu junaka.
I zamisli sada Kobru da trči tako pustinjom i viče: Sidni, Sidni!
Niste li i vi sami, tvorci stripova,
krivi za takvu situaciju?
- Nismo, jer mi smo u stvari pravi
proizvodni radnici. Time je olakšano i naše normiranje. Naime,
budući da sam zaposlen, ja trebam za mesec dana da napravim određen
broj tabli, za određenu plaću. Dakle i ja proizvodim, kao i svaki
radnik u tvornici.
Za razliku od radnika koji napravi šaraf koji je svega jedanput u eksploataciji, ja pravim proizvod koji se i dalje može još 56 puta prodavati i tako isplaćivati.
Za razliku od radnika koji napravi šaraf koji je svega jedanput u eksploataciji, ja pravim proizvod koji se i dalje može još 56 puta prodavati i tako isplaćivati.
Vaše mišljenje o sadašnjem trenutku
jugoslavenskog stripa nije baš najsvjetlije?
- I jest i nije. Veliki napredak
postignut je samo time što su i izdavači i redakcije promenile
svoju donedavnu politiku. Nema više onog:
"Ti strip-crtaču briši!"
Pouzdano znam da i "Forum" i "Dečje
novine" otkupljuju neke stripove zato da stimulišu autore, iako
znaju da ih neće nikada objaviti.
Ne bih htio da crtače imenujem hijerarhijski, ili nekako drukčije, jer znam da su oni dosta osetljivi ljudi i teško ih pogađa kritika. Čak iako je i dobronamjerna. Malo ih je onih kojima mogu u lice da kažem:
"Čuj, crtež ti nije ni za šta"
A ima i dosta onih koje cenim, ali ih ne volim, i obratno.
"Ti strip-crtaču briši!"
Ne bih htio da crtače imenujem hijerarhijski, ili nekako drukčije, jer znam da su oni dosta osetljivi ljudi i teško ih pogađa kritika. Čak iako je i dobronamjerna. Malo ih je onih kojima mogu u lice da kažem:
"Čuj, crtež ti nije ni za šta"
A ima i dosta onih koje cenim, ali ih ne volim, i obratno.
Novi Sad, čini se, postaje
jugoslavenski centar stripa?
- Tako nekako. Od izdavača tu su "Forum" i "Dnevnik".
A i po broju autora najjači smo. Pored mene i Obradovića, koji smo
dosta eksponirani, tu su Miša Mijatović, Sibin Slavković, Duda
Vukojev, Zoran Mijatović, Dejan Nenadov...
Da ne zaboravim Branka Plavšića, koji je izuzetan crtač, ali nikada nije imao pred sobom pravi scenarij. I onog trenutka kada ga dobije, on će da pređe mene i sve ostale.
Zapravo stvar je u tome što je Novi Sad jedino mesto gde se o stripu kontinuirano misli, dok se u ostalim centrima sve to dešava sporadično.
Da odam i malu tajnu, da svi mi ovde koji smo okupljeni oko "Foruma" mislimo od njega napraviti jugoslovenski "King Features Syndicate", agenciju koja će onda lepo Jugoslaviju da udari u čelo i da joj kaže - strip je umetnost!
Razgovarao: Veljko Krulčić, obrada: Yugopapir (Start, 1982.)
Da ne zaboravim Branka Plavšića, koji je izuzetan crtač, ali nikada nije imao pred sobom pravi scenarij. I onog trenutka kada ga dobije, on će da pređe mene i sve ostale.
Zapravo stvar je u tome što je Novi Sad jedino mesto gde se o stripu kontinuirano misli, dok se u ostalim centrima sve to dešava sporadično.
Da odam i malu tajnu, da svi mi ovde koji smo okupljeni oko "Foruma" mislimo od njega napraviti jugoslovenski "King Features Syndicate", agenciju koja će onda lepo Jugoslaviju da udari u čelo i da joj kaže - strip je umetnost!
Razgovarao: Veljko Krulčić, obrada: Yugopapir (Start, 1982.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
