Pavle Vuisić - 1. deo pisanja Filmskog sveta o sve popularnijem mladom glumcu... (1958)



Pavle Vuisić je sada jedan od retkih glumaca koji isključivo rade na filmu. Mada se Vuisić (nadamo se) neće sukobljavati sa problemom egzistencije, on kaže da je ta neizvesnost (između uloga) jedna od najbolnijih činjenica u životu filmskih glumaca. U iščekivanju nove role glumcu često neiskorišćeno i nekorisno "proleti" dragoceno vreme 


Susreti: Pavle Vuisić i njegove uloge



- Vratio sam se iz rata kao nesvršeni maturant - priča Pavle Vuisić, jedan od naših najpoznatijih filmskih glumaca. - Onda sam završio srednje školsko obrazovanje i počeo sam da studiram književnost na Beogradskom univerzitetu...

Godine 1947, kao student, nije ni pomišljao da će jednog dana postati filmski glumac.

Radio je kao službenik u privredi, zatim je jedno vreme bio novinar u emisiji gradske hronike Radio Beograda... 

Slučaj je hteo da mu je njegov prijatelj Miša Branković, 1949. godine, ponudio "probe radi" dve manje uloge i upoznao ga sa Nanovićem

Vuisić je sa ulogama uspeo, ali je dve godine morao da čeka na novu ulogu...

- Zaraza je to - kaže Pavle Vuisić govoreći o filmskoj glumi i o filmu uopšte. - Čovek se navikne na masteks, kameru, reflektore, na naporni rad, zavoli taj poziv i nikada ga ne napušta. Radio sam u Pančevačkom pozorištu i Beogradskoj komediji, ali film mi je uvek bio draži...

Njegova ljubav prema filmskoj glumi i njegova vrednost svrstale su ga među naše najpoznatije i najpopularnije filmske aktere. 

Počeo je sa glumom u filmu "Čudotvorni mač", a zatim je dobio niz uloga. 

U nedavno završenom sinemaskop filmu Velimira Stojanovića "Četiri kilometra na sat" igrao je ulogu Glige, a u "Slavijinom" filmu "Te noći", kao Dragiša, bio je nosilac jedne od glavnih uloga. 

Kao lekara rado ga se sećamo u drugoj priči Pogačićevog uspelog filma "Subotom uveče", videli smo ga u "Ciganki", "Zenici", "Šolaji" i "Rafalu u nebo"

Nedavno je u režiji Voje Nanovića završio snimanje filma "Između danas i sutra" (verovatno radni naziv filma "Tri koraka u prazno" - op. Y.) u kome je kreirao glavnu ulogu starog šlepera koga žena izneverava. 

Nastupao je kao tumač nekoliko uloga u koprodukcionim filmovima, ali te koprodukcione filmove Vuisić s pravom ne ubraja u domaća ostvarenja, te uloge ne pominje i ne voli o njima mnogo da priča, iako su ga strani režiseri i majstori sedme umetnosti mnogo hvalili i uvek tražili.

Publika ovogodišnjeg Petog festivala domaćeg filma, u Puli, videće ga u tri filma: u jednom "Slavijinom" ("Te noći"), "Lovćenovom" ("Između danas i sutra") i "Avalinom" filmu ("Četiri kilometra na sat“).


Najdraže uloge



- Pošto me pitate za najdražu ulogu - kaže Pavle Vuisić - moram vam priznati da tri ili četiri svoja filma nisam gledao.

Od mojih interpretacija najviše mi se sviđaju one iz "Zenice" i "Šolaje"... 

Gledam vrlo malo filmova da bih vam mogao odgovoriti na pitanje koju bih viđenu ulogu najviše voleo da igram... 

Moja uloga (Karakas) u "Pogonu B", koju upravo snimam, neobično me zanima. 

Problema nesumnjivo ima mnogo.

Ti problemi su kod aktera još akutniji prilikom snimanja nove role.

Potrebno je da se uživimo čas u ulogu borca, čas u ulogu mornara, nekog savremenog čoveka, izdajice ili radnika.

Pavle Vuisić je sada jedan od retkih glumaca koji isključivo rade na filmu. 

Mada se Vuisić (nadamo se) neće sukobljavati sa problemom egzistencije, on kaže da je ta neizvesnost (između uloga) jedna od najbolnijih činjenica u životu filmskih glumaca. 

U iščekivanju nove role glumcu često neiskorišćeno i nekorisno "proleti" dragoceno vreme... 

Ako Nanović uspe da snimi "Pogon B“ do 12. avgusta (planom predviđeni rok završetka filma) onda će Pavle Vuisić istog meseca početi da snima još jedan film.

Obrada: Yugopapir (Filmski svet, jun 1958 / skenirano iz reprinta 1988.) 



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)