Stidljiva ljubičica, novi hit "Osvrni se na mene": Ludi smo za Džonijem, kao čovjekom i muzičarem


Muči me to što nemam love za ploče, imam loš gramofon, al zato imam prijatelja koji ima ploče i gramofon. Volim slušati Pretenders, Costella, pop stvari mahom. Sviđaju mi se UB40, Azra normalno, Film. Već nas malo umaraju jer ih od 1979. slušamo

Vrbovec, oktobar 1979.

Happ Renato, Zdunić Tvrtko i Zlatko Đurašina neprestano sviraju. 

Nemaju bubnjara. 

Renatova sestra redovno posećuje probe.

Iz čistog zezanja seda za bubnjeve. 

Odmah je pokazala sve kvalitete koje ima - razbijačke, naravno. Uspela je da razbije jedne bubnjeve, koji su bili posuđeni. Elvira je oduševila prisutne, oni su platili štetu i odlučili da ona postane četvrti član grupe.

- Zlatko, vaši počeci vezani su za neko vreme fanatizma?

- Imali smo par ljudi na probama koji se nisu mogli uklopiti. Jako je važno da se mi međusobno dobro slažemo. Odmah smo na početku znali šta ćemo svirat i kako će to izgledat. To je bilo vrijeme kad je Azra po mojem bila strašna grupa, isto kao i danas, također i Film je imao većinu stvari koje danas nalaze na albumu.

U to vrijeme smo i mi počeli, to je bila jedna jako dobra atmosfera u Zagrebu, samo mi nismo počeli svirat u Zagrebu, nego smo svirali u okolnim, manjim mjestima. 

Tada su te grupe harale Zagrebom, zbilja su harale. 

Mi smo svi bili njihovi fanatici. Išli smo na hrpu koncerata. Bili smo ludi za Džonijem. Kao čovjekom i muzičarem. Kad je snimio album u ljeto '80, on je bio kod nas u Vrbovcu (40 km. od Zagreba) jedan dan, bilo je jako lijepo. On i Leiner su došli. Ceo taj dan smo svirali. 

Kasnije smo upoznali i Filmovce. Ja sam bio na par proba kod Džonija. Mislim, to ti nije normalno, to ti proba počinje u dvanaest sati i, mislim, to nije proba - to je koncert zapravo, četiri sata svirke.

- Hus vas je prvi čuo?

- Hus, kad je svirao u Vrbovcu, njemu se sve to jako svidjelo. Onda smo mi napravili prve probne snimke, Suzy je bio jako zainteresiran. Oni su rekli da ćemo mi za njih snimiti na jesen singl, ali Suzy je malo tak, kuća koja sporo radi i uopšte, imaju probleme sa tim singlovima. 

Ta ploča trebala se pojaviti u dvanaestom mjesecu '80.

Ali sve je zamornije bilo čekati, Siniša Škarica iz Jugotona čuo nas je i rekao, zašto ne bi njima to dali? 

On je rekao da će poslat stvar na Subotički festival i eto, ploča je sada izašla. 

Snimana je u vrlo teškim uvjetima, isto ko' i Džonijev album. 

To je osmokanalni studio u kom smo prošli tjedan snimili novi singl. To će biti kao pilot za album. Stvari su Osvrni se na mene i Ostajem sam.




Pop i reggae. Neka crna slutnja će ić na album. Jel' ti se sviđa ta stvar? Daaaaa. Ozbiljno? To se Juri sviđa. On je rekao da bi to voleo radit.


Čuj, imamo hrpu stvari



- Mladi ste, a pesme vam naginju ka šezdesetim godinama. Otkud to?

- Znaš kaj, ja ti to pojma nemam. Svi su sad počeli posle Subotice, s tim davit, a ja ti velim - mi se nismo rodili kad je to bilo. (Kaj to ima veze kad si se rodil? Elvira) 

Ne znam, kužiš, ja sam čul Apache i kaj ti ja znam, zbilja bih htio to čut.

Mi sviramo dost jednostavno. Mi hoćemo čim čišće svirat i sviramo jako tiho na pozornici. Kaj ja znam, ja volim pjevljive stvari, ja hoću melodiju. Na početku, svi su govorili kak smo mi Azra. Stalno su tražili nešto kud bi nas strpali. Imali smo dvije-tri ska stvari i odmah smo bili ska grupa.

U Zagrebu je sad ska podcenjivački. Recimo, ja nisam ni Beatles slušal, a Džoni je bio luđak za njima i te stvari. Opet, Film svira sve puno, puni zvuk imaju, nama je sve užasno šuplje, ali ugodno šuplje. Mi smo ti taj sound - Blondie, Pretenders, ali još jednostavniji - ono prostački, znaš. Recimo, Costello je isto tu dost blizu zvukovno.

- Spremate album na jesen...

- Čuj, imamo hrpu stvari, ali stalno ih bacamo. Mi ti sviramo za sebe. Mi zbilja ne podnosimo naše stvari nakon izvesnog vremena. Znaš kaj je? Jednostavno, dosadi mi slušat. 

Na albumu će bit jedno dvanaest stvari. Hus će biti producent. Radimo za Jugoton, trebalo bi da izađe u desetom mjesecu.

Ići ćemo na brže stvari, inače mi imamo dost reggae stvari, ali nama su neki pametni umovi rekli da se hrpa bandova isfurala na reggae i kak nije pametno da mi, ovoga, sviramo reggae, a zbilja ne znam, čula si ovu Crnu slutnju, malo čudno zvuči, nosi atmosferu. Ima mistike.

- Tekstove pišeš ti.

- Obično ja velim za naše tekstove da su glupi, ali da su dobri i da su bolji od svih, jer su naši. Mi puno toga ne lickamo. Uglavnom, radi se uvijek o istoj osobi.

- O tvojoj devojci?

- Da!

- Cura ti ide u vojsku?

- Ne, ta pjesma je posvećena mom drugu, on se sad vratil iz vojske. Zapravo Hus me je nateral da to snimim. Mom prijatelju koji je išao u vojsku sam to htio zadnji dan odsvirat, onako uz klasičnu gitaru.

- Drug o vama? Kakav odnos tu postoji?

- Ja ne volim da nas na tu bazu, znaš ono - curica svira bubnjeve, simple-band, ako nas neko hoće srezat, nek nas odmah sreže. Ako netko ima nešto za reć, nije važno koliko mu je godina.

Mi smo imali hrpu problema da se probijemo. Nismo mogli dobiti bilo kakav tekst u Poletu. Baš me čudi - Polet je otvoren list.

Da, pa evo, pogledaj - pojavili su se Idoli, Šarlo i Orgazam, svirali smo u isto vreme mi i oni. Oni u Kulušiću, a mi u Lapidariju.

Polet dvije-tri stranice posvećuje njima, a nama ništa. Uvijek smo ti mi bili neko vanbračno dijete. Ja sam neko vrijeme bio jako ljut na te stvari, a onda sam shvatio da oni nisu krivi. Isto kak je meni stalo da se piše, tak je i njima. (I dalje ostaje problem lakšeg afirmisanja grupa iz drugog grada).


Leiner i Elvira



- Gledala sam vašeg pevača - neodoljivo me njegovo scensko ponašanje podseća na Kinga i Gang of Four.

- To je i Hus rekao, neverovatno, istu foru. Znaš kaj je - nismo bili na Gang of Four, a znaš šta je s njim fora? On je užasno zdrman, totalno otkačen, nepredvidiv, neozbiljan, neprofesionalan, bezobrazan. S njim je jako teško izaći na kraj. Ak je raspoložen, on na pozornici sve to ispoljava.

- Puno ste nastupali?

- Mi smo ti grupa koja se ne da skinut sa pozornice. Puno volimo svirat. Mi smo ti svirali kao predgrupa u Lapu više nego grupe. Nama Hus veli - odsvirajte osam stvari, dobićete bis. Mi ne. Odsviramo petnaest - dvadeset stvari, tačno onol’ko kol'ko nas rulja može probavit. 

Imali smo par lepih koncerata sa Valjkom.

U Sisku je isto bilo jako lijepo. Jednom, smo svirali posle grupe koja je bukvalno ispraznila salu. Došli smo mi, rulja je samo kapala, kapala, pogledaš ispred sebe - vidiš punu salu.Puno koncerata je bilo da mnogi ne primete ko svira bubnjeve. Mislim, to mi je draže, nego ono djevojčica, dobar štos.

Znaš kaj nama treba - komunikacija, tad najbolje sviramo. Možemo jako puno stvari natrpat u malo vremena.

- Ti si glavni stihoklepadžija, jel' da?

- Uvjek sam nešto htio radit.

Još šesti, sedmi razred, pisao sam onako nešto sramežljivo u ćošku, uglavnom ideje su moje. Pevač ima neke svoje štosove, ne otpeva kako bih ja htio uvijek, al na kraju to dobro ispadne.

Pošto Elvira nije baš pričljiva, Zlatko govori i o njenim dužnostima.

- Mi je ugnjavimo svi, znaš, moraš to i to, ali ja hoću da ona bude pravi bubnjar. Leiner je bio jedan dan i njih dvoje su cijeli dan lupali bubnjeve. To je bio bliski susret druge vrste.

- Da li mladi sastavi mogu sve sami? Da li im je potreban neko stariji, iskusniji, u vidu menadžera? (Ova reč mi je smešna, al' šta mogu.)

- Kod nas je to jedna genijalna stvar. Kao prvo, išli smo na to da imamo svoj razglas. Stalno smo nešto kupovali, prodavali, radili preko ljeta. Za sad je dobro, ne znam šta će bit kasnije.

- Šta najradije slušaš?

- Muči me to što nemam love za ploče, imam loš gramofon, al zato imam prijatelja koji ima ploče i gramofon. Volim slušati Pretenders, Costella, pop stvari mahom. Sviđaju mi se UB40, Azra normalno, Film. Već nas malo umaraju jer ih od 1979. slušamo.

- Kako živite inače, jel ima zabave u Vrbovcu?

- Međusobno se najviše družimo, Vrbovec ima ljudi koji neke stvari ne razumiju. Kad smo mi počeli svirat bilo je: Vid' budale, gle, uzimaju klinku koja nikad neće naučit svirat bubanj.

(Elvira dodaje da po njima štimaju satove, jer im proba uvek počinje u 6.)

Ima otkačenih ljudi, pecaju danima a niš ne ulove; pivo, šator i te stvari.

Sad je lijepo vrijeme, uživamo u dosadi. Našli smo jednu dobru zabavu. Sjedimo pred jednim motelom i pijemo pivo. Za to vrijeme Elvira vozi bicikl i uživa u prirodi okolnih sela.

- Vidimo, lepo se družite sa svima sa kojima nastupate.

- Lačni Franz je velika grupa, Piloti, Petar i zli vuci, mi.

- Da li nešto nestaje u muzici?

- Ništa. Danas je najbolje vrijeme za muziku. Ljudi koji nikad nisu imali vremena za muziku kažu da je to zamorno kaj se pojavilo toliko grupa. To je glupo reći - dosta ih je. Onda, grupe slušaju grupe, to je velika stvar. Recimo, sedamdesetih godina baš nije bilo tog.

- Da li je još uvek teško snimiti ploču?

- Jako je teško. Nama je godinu dana trebalo od prvog obećanja. Drago mi je kad neke grupe mogu odmah izdat singl, najbolje je da se to isfura u pravo vrijeme.

Meni je jako žao što mi nismo prošle godine ovaj singl izdali.

Mislim da će ova stvar "Volim te" uvijek biti dobra. Ja sam baš htio da to tak patetično malo zvuči, shvataš, razlikuje se "volim te" od "volim te". Ja sigurno više nikad neću napravit stvar sa "volim te".

Nekima to ime zvuči kao Srebrna krila, a nekima zvuči bezobrazno.

Svi su nam u Zagrebu govorili da ime promijenimo. Kao, u budućnosti će nam smjetat.

Stidljiva ljubičica nekome zvuči jako ljupko. Ali, ja sam htio jednu stvar: da naše ime nije veće od onoga što radimo. Znaš, sad su dosta u modi tehnička imena. Film, Radio, ima ih dost. Htio bih da nitko nema nikakvu predodžbu prije nego nas čuje.

Ja sam sanjao to ime. Sanjao sam da sam svirao sa Claptonom i da je na bas-bubnju bila ljubičica. Nije se videlo ko je za bubnjevima. (Elvira: Ovo nisi trebao reć.)

Razgovarala: Silvana Trošanski (Džuboks, avgust 1981.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)