"Dogodila mi se nezgoda, gotovo neverovatna. Uletela sam u brazdu prethodnog klizača, dovoljno da se poremeti ritam, da ne skočim onako kako znam i mogu, dovoljno da kod sudije izgubim dragocene desetinke. Nadam se da mi se to neće dogoditi u Sarajevu 1984. godine"
Denis Bilman, Sanda Dubravčić,
Klaudija Kristofič-Binder, Igor Bobrin... imena znana, imena koja nas
vraćaju petnaestak dana unazad, koja nas podsećaju na Insbruk i
prvenstvo Evrope u umetničkom klizanju, koja još jednom bude
sećanja na skokove, piruete, muziku, trenutke iščekivanja i
naše radosti.
Tog sedmog februara, koji će ostati zapisan zlatnim slovima u istoriji jugoslovenskog umetničkog klizanja, Sanda Dubravčić je stigla među zvezde, okitila se srebrnom medaljom, obradovala nas, oduševila... Danas njeno ime s ponosom izgovaraju i oni kojima su trostruki tulupi, aksl, luc, ridberger i ostali skokovi i dalje nepoznanica, ali koji sigurno više neće propustiti priliku da gledaju našu Sandu.
Njeno srebro nije "dar sudijskog
neba", Sanda je u Insbruku "bila suverena", njeni
skokovi besprekorni, kombinacije dostojne divljenja, pa i zavisti.
Tog sedmog februara, koji će ostati zapisan zlatnim slovima u istoriji jugoslovenskog umetničkog klizanja, Sanda Dubravčić je stigla među zvezde, okitila se srebrnom medaljom, obradovala nas, oduševila... Danas njeno ime s ponosom izgovaraju i oni kojima su trostruki tulupi, aksl, luc, ridberger i ostali skokovi i dalje nepoznanica, ali koji sigurno više neće propustiti priliku da gledaju našu Sandu.
Nazvali su je "senzacijom Insbruka", ne slučajno, jer je u Austriju krenula kao favorit iz drugog plana, skromno, bez tereta obaveze da mora stići do zvezdanog postolja na kojem se dele medalje.
Oduševila je na ledu visokim i teškim skokovima, zadivila na konferenciji za štampu odgovorima na besprekornom francuskom i engleskom, dozvolivši čak sebi da ispravlja i prevodioca.
- Neću u profesionalce kao Denis
Bilman. Po završetku karijere biću lekar, govorila je Sanda
Dubravčić pred primetno iznenađenim novinarima iz celog sveta,
neposredno po osvajanju medalje.
Sanda će biti lekar, to su i njena
majka i njen otac. Sanda je sportist, to su bili i mama i tata. Mama
Zora je dugo godina nosila dres odbojkaške ekipe "Mladosti",
prezime Dubravčić dugo je bilo u sastavu fudbalske ekipe
zagrebačkog "Metalca".
Sanda nije opterećena slavom sportskog asa, "klizanje je moj hobi, škola je u prvom planu". Tako razmišlja 16-godišnje devojčica (rođena 24. avgusta 1964.) koja klizanju žrtvuje deo slobodnog vremena, dok se njeni vršnjaci provode na drugom mestu.
Sanda nije opterećena slavom sportskog asa, "klizanje je moj hobi, škola je u prvom planu". Tako razmišlja 16-godišnje devojčica (rođena 24. avgusta 1964.) koja klizanju žrtvuje deo slobodnog vremena, dok se njeni vršnjaci provode na drugom mestu.
- Volim i ja društvo, disko-klubove,
izlaske, reći će Sanda. - Samo, za sve treba imati vremena.
Za divno čudo, Sanda sve stiže. I da
rano ustane, da ode u Dom sportova ili na Velesajam, gde trenira, da
bude dobar učenik u školi, da vanredno pohađa časove jezika.
Žuta majica, žute pantalone "čaplinovke", kratka kosa, vedra, nasmejana, uvek u pokretu. Takva je bila u Sarajevu na državnom prvenstvu, samo nekoliko dana pred put u Insbruk.
Žuta majica, žute pantalone "čaplinovke", kratka kosa, vedra, nasmejana, uvek u pokretu. Takva je bila u Sarajevu na državnom prvenstvu, samo nekoliko dana pred put u Insbruk.
- Ne, ne možemo sada razgovarati. To
ćemo posle, kad se sve završi, govorila je jednom sarajevskom
kolegi, ne dozvolivši da joj remeti pripremu pred
izlazak na led.
Prošle godine u Zagrebu, takođe na
prvenstvu Jugoslavije, vreme je "ubijala" igrajući se
lopticom-skočicom, prosto je jurila dugačkim hodnikom zagrebačkog
Doma sportova. Ne voli da joj u tim momentima "smetaju", to
su momenti kad želi da bude sama.
A kad se klizanje završi, brzo se oblači, rado razgovara, pažljivo sluša svako pitanje. A odgovori? Nisu to fraze, priče radi priče, dijalog s njom je neusiljen, spontan. Dok govori, gleda pravo u oči, osmeh ne silazi s njenog lica. Kako sve stiže sama? Tu je škola, trening, putovanja...
A kad se klizanje završi, brzo se oblači, rado razgovara, pažljivo sluša svako pitanje. A odgovori? Nisu to fraze, priče radi priče, dijalog s njom je neusiljen, spontan. Dok govori, gleda pravo u oči, osmeh ne silazi s njenog lica. Kako sve stiže sama? Tu je škola, trening, putovanja...
- Imam veliku podršku mame i tate. Sve radimo u dogovoru, ništa se ne mora, moje je samo da slušam savete, kaže Sanda.
Rikard to kreira
Mama je desna ruka, ona brine o mnogo stvari, ali i tata ima svoja zaduženja. Mama, na primer, brine o
garderobi, o lepom izgledu svoje devojčice.
- Volim lep kostim, mama bira
materijale, koje kreira poznati modni kreator Rikard Gumzej. Naravno,
konsultuju i mene, kroz osmeh izgovara naša mala šampionka.
Gumzej je imao pune ruke posla, ubuduće
će imati još više. Ne propušta priliku da svaki materijal, svaki kostim,
obogati detaljem koji fascinira. Ta saradnja traje već dugo i zašto
je prekidati?
Muzika, ko brine o muzici?
Sanda bira, konsultuje se mama, treneri. Slobodan sastav u Insbruku izvodila je uz muziku iz filma "Rat svetova", koreografiju je uradila Kristina Fasi. Saradnja na ovom polju je počela Sandinim odlaskom u Ameriku, u kamp svima dobro znanog Karla Fasija.
Vrata ovog čoveka otvorena su samo za šampione, tamo bi rado privirili, ne pitajući koliko košta. Sanda nije imala ovih briga, Karlo Fasi je sam pozvao našu višestruku šampionku.
Sanda bira, konsultuje se mama, treneri. Slobodan sastav u Insbruku izvodila je uz muziku iz filma "Rat svetova", koreografiju je uradila Kristina Fasi. Saradnja na ovom polju je počela Sandinim odlaskom u Ameriku, u kamp svima dobro znanog Karla Fasija.
Vrata ovog čoveka otvorena su samo za šampione, tamo bi rado privirili, ne pitajući koliko košta. Sanda nije imala ovih briga, Karlo Fasi je sam pozvao našu višestruku šampionku.
- Prve klizačke korake naučila sam kod
Albine Kristan. Kasnije sam radila sa Zoranom Matesom, učila sam i
kod Kristine Hartvig, Karla Fasija, a sada treniram
s Romanom Gačnik i Hildom Mudrom, reda imena svojih učitelja Sanda
Dubravčić.
- Mnogo je učitelja iz inostranstva, zar
tako mora biti, nije li to skupo, ko sve to plaća?
- U početku su sve finansirali
roditelji, a kad su stigli uspesi, brigu je preuzeo "Medvešćak",
SOFK Zagreba... kaže Sanda. - Da li je skupo ? Ne znam, nije to moja
briga.
I nije. Sanda ima mnogo drugih obaveza.
Sve što je postigla, dar je njene upornosti, volje, rada bez odmora.
- Da, sve što je postigla, postigla je
radom. To je naš najveći adut, to je navika u našoj porodici. I Sanda je od malih nogu naučena na red, rad i disciplinu, govori
doktor Zora Dubravčić, Sandina majka.
Mamina prijateljica Mira Mravinac
donela je Sandi na poklon koturaljke. U zimu, one su zamenjene
klizaljkama, talenat je brzo bio zapažen, dokazivanje na sportskom
polju nasledila je od roditelja - tako je stvorena Sanda Dubravčić,
danas vicešampionka Evrope.
Zvezda je rođena, ali Sanda Dubravčić
još nije rekla poslednju reč u areni s ledenom pločom.
Prvu pobedu zabeležila je davne 1974. godine, kad je trijumfovala u konkurenciji jugoslovenskih juniorki. Samo nekoliko meseci ranije, na "Zlatnoj pirueti", kao desetogodišnja devojčica, predala je cveće pobednici Aneti Peč, kasnije šampionki Evrope. Tada se upoznala s klizačicom koju će jednog dana naslediti, čijem se uspehu približila na samo jedna korak.
Pobeđivala je Sanda na "Zlatnoj
pirueti" (1977. i 1978.) na Evropskom prvenstvu debitovala je
1977. godine, bila je 16-ta. Prošle godine u Geteborgu, u konkurenciji
najboljih klizačica Evrope, završila je takmičenje kao peta. U
Dortmundu na Svetskom prvenstvu, bila je 12-ta, na Olimpijskim igrama u
Lejk Plesidu 11-ta.
Prvu pobedu zabeležila je davne 1974. godine, kad je trijumfovala u konkurenciji jugoslovenskih juniorki. Samo nekoliko meseci ranije, na "Zlatnoj pirueti", kao desetogodišnja devojčica, predala je cveće pobednici Aneti Peč, kasnije šampionki Evrope. Tada se upoznala s klizačicom koju će jednog dana naslediti, čijem se uspehu približila na samo jedna korak.
- Dogodila mi se nezgoda, gotovo neverovatna.
Uletela sam u brazdu prethodnog klizača.
To je dovoljno da se poremeti ritam, da ne skočim onako kako znam i mogu, dovoljno da kod sudije izgubim dragocene desetinke.
Nadam se da mi se to neće dogoditi u Sarajevu 1984. godine.
Uletela sam u brazdu prethodnog klizača.
To je dovoljno da se poremeti ritam, da ne skočim onako kako znam i mogu, dovoljno da kod sudije izgubim dragocene desetinke.
Nadam se da mi se to neće dogoditi u Sarajevu 1984. godine.
U Insbruku je zadivila skokovima.
Možda Sanda nije "elegantna" i "ugodna za oko" kao druge, ali je zato izvan konkurencije kad su u pitanju skokovi.
U Insbruku je krenula s dvostrukim "lucom" i trostrukim "tulupom", nastavila dvostrukim pa trostrukim "tulupom", da bi u polovini "kira" (slobodan sastav) zadivila gledalište pravim vatrometom skokova koje je počela "duplim akslom", a završila s tri dvostruka "ritbergera".
Možda Sanda nije "elegantna" i "ugodna za oko" kao druge, ali je zato izvan konkurencije kad su u pitanju skokovi.
U Insbruku je krenula s dvostrukim "lucom" i trostrukim "tulupom", nastavila dvostrukim pa trostrukim "tulupom", da bi u polovini "kira" (slobodan sastav) zadivila gledalište pravim vatrometom skokova koje je počela "duplim akslom", a završila s tri dvostruka "ritbergera".
- Dupli aksl mogu skočiti pre i posle
svake kombinacije, govorila je Sanda Dubravčić u Insbruku
znatiželjnim novinarima. - Kad ću to uvrstiti u program? Ne znam,
treneri o tome odlučuju.
Meteorski je stigla do evropskog vrha,
na postolje koje je bilo rezervisano za klizačice DR Nemačke,
Austrije, Velike Britanije, SSSR, Čehoslovačke...
Stigla je na postolje s kojeg sigurno zadugo neće otići. Oni, koji je bolje poznaju, sigurni su da Sanda neće završiti u oblacima slave, ona uspeh u Insbruku na ovakav način komentariše:
Stigla je na postolje s kojeg sigurno zadugo neće otići. Oni, koji je bolje poznaju, sigurni su da Sanda neće završiti u oblacima slave, ona uspeh u Insbruku na ovakav način komentariše:
- Klizala sam kako sam najbolje mogla i
znala. Druga sam, tako je moralo biti. Sada treba misliti na
takmičenja koja dolaze.
Napisao: Zoran Šećerov (Nada, februar 1981.)
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)
