"Jedino sam se nervirao, jer sam znao da nemam nikakve šanse u meču sa Sarijem. Kako je to bilo... pakao! Sari je veoma popularan u Turskoj. Nešto kao Dragan Džajić kod nas. Oko deset hiljada ljudi u sali bilo je protiv mene - uključujući i sudije. Koliko su mi samo uskratili poena!"
Pre petnaestak godina, na Konferenciji Saveza rvačkih sportova Jugoslavije, tadašnji predsednik Milan Ercegan je rekao: "Moramo postaviti osnove rvanja slobodnim stilom u mestima gde su oni narodna tradicija. Samo tako će ovaj sport dostići visok nivo u svetu kakav Jugoslavija dostiže u grčko-rimskom stilu"...
Tada je to
zvučalo vizionarski, danas su te reči stvarnost.
Šaban Seidi, osamnaestogodišnji student Više škole za fizičku kulturu u Skoplju osvojio je, ove
godine, pet medalja na velikim međunarodnim takmičenjima i
nadmašio sve ostale jugoslovenske sportiste. Zbog toga mislimo da
zaslužuje naziv "sportiste godine".
Uzor u tradiciji
Međutim, kao osnovac, pokazivao je
više interesovanja za druge sportove.
I ko zna, možda bi krenuo stopama svog sportskog idola Miroslava Cerara da nije bilo nastavnika fizičkog vaspitanja Mentisa Alajbega koji je u Šabanu otkrio "rođenog" borca na strunjači.
Uprkos protivljenju oca, poslušao je nagovore svog nastavnika i postao član rvačkog kluba Skoplje pre gotovo jedne decenije...
I ko zna, možda bi krenuo stopama svog sportskog idola Miroslava Cerara da nije bilo nastavnika fizičkog vaspitanja Mentisa Alajbega koji je u Šabanu otkrio "rođenog" borca na strunjači.
Uprkos protivljenju oca, poslušao je nagovore svog nastavnika i postao član rvačkog kluba Skoplje pre gotovo jedne decenije...
Po prirodi borben i uporan, uz fizičke
preduslove u kojima priroda nije škrtarila, uskoro je dospeo i do
dresa reprezentacije i trenera Riste Takova.
Kao šesnaestogodišnjak, 1975. u
Ankari, doneo je našoj zemlji - u konkurenciji seniora - zlatnu
medalju.
Na insistiranje Takova poveden je na Mediteranske igre u Alžiru kao "prekobrojan" - a vratio se sa zlatnom medaljom.
Na insistiranje Takova poveden je na Mediteranske igre u Alžiru kao "prekobrojan" - a vratio se sa zlatnom medaljom.
Prošle godine u Skoplju ponovio je
uspeh iz Ankare, postao ljubimac publike u rodnom gradu i najzad
dobio "odobrenje" od oca da može da se bavi sportom koji
je toliko zavoleo...
Prvak Evrope
Ova godina donela mu je punu afirmaciju
i pregršt medalja. Počelo je u Atini gde je, po treći put zaredom,
bio prvi u kategoriji boraca do 68 kilograma.
Potom je otputovao na svetsko prvenstvo
za juniore u Las Vegas (SAD) i među vršnjacima startovao sa pet pobeda, da bi bio zaustavljen tek u finalu, u borbi sa sovjetskim
reprezentativcem Karaevim. Vratio se u Skoplje sa srebrnom kolajnom
oko vrata.
Baš u vreme kada je u Haleu, na
Evropskom prvenstvu u boksu, Ace Rusevski bio odlučne bitke za
zlatnu medalju, stigla je iz turskog grada Burse radosna vest:
Šaban Seidi postao je prvi Jugosloven prvak Evrope u slobodnom stilu rvanja, iako je startovao na takmičenju - porazom!
Šaban Seidi postao je prvi Jugosloven prvak Evrope u slobodnom stilu rvanja, iako je startovao na takmičenju - porazom!
Uprkos povredi, nastavio je da sakuplja
medalje i na Svetskim igrama studenata u Sofiji je bio treći.
Najzad, oktobra u Lozani, startovao je
i na svetskom prvenstvu za seniore i to - porazom.
Da bi ostao u konkurenciji morao je da dobije sve ostale mečeve i ponovo je uspeo: među poraženima našao se i svetski prvak Mongolac Ondov.
Da bi ostao u konkurenciji morao je da dobije sve ostale mečeve i ponovo je uspeo: među poraženima našao se i svetski prvak Mongolac Ondov.
Zaustavljen je tek u
finalu protiv sovjetskog reprezentativca Pinigina.
Na pobedničkom postolju Šaban Seidi popeo se na drugu stepenicu...
Na pobedničkom postolju Šaban Seidi popeo se na drugu stepenicu...
Ukupno, tokom 1977. godine, mladi
Skopljanac postao je prvak Jugoslavije, Balkana i Evrope i drugi na
svetu u konkurenciji juniora i seniora, uz treće mesto među
studentima - sportistima iz celog sveta! Ponovimo još jednom: tek je
navršio osamnaest godina...
Danas je Šaban Seidi ljubimac
poklonika sporta u Makedoniji, omiljen među kolegama na fakultetu
koji namerava da završi iduće godine. Ne voli da govori o sebi,
smeta mu i publicitet, jer smatra da je karijeru - tek počeo.
Nepokolebljivo veruje u sebe i svoje
snage i zato ga porazi podstiču na nove i još veće napore. Ako ga
pobedi "autsajder" Kolevic iz Australije - savladaće
svetskog prvaka Ondova, kada izgubi od Turčina Sarija tuširaće čak
i samog Gajderbekova iz Sovjetskog Saveza.
Takav je Šaban, a takvog
ga je video i nastavnik OŠ "Lirija" Mentis Alajbeg kada ga
je nagovorio da se posveti borbi na strunjači.
Protiv turskog Dragana Džajića
Evo kako je to izgledalo u Bursi, kada je Seidi postao prvak Evrope u slobodnom stilu rvanja. Posle prvog kola doživeo je poraz od poznatog turskog rvača Mehmeda Sarija - da je izgubio i u narednom okršaju, bio bi to kraj takmičenja za našeg rvača. Seidi se seća meča protiv Sarija:
- Nije me uhvatila panika. Bio sam dobro pripremljen, mogao sam izdržati i tri meča uzastopno. Jedino sam se nervirao, jer sam znao da nemam nikakve šanse u meču sa Sarijem.
Kako je to bilo... pakao! Sari je veoma popularan u Turskoj. Nešto kao Dragan Džajić kod nas.
Oko deset hiljada ljudi u sali bilo je protiv mene - uključujući i sudije. Koliko su mi samo uskratili poena!
Nervirao sam se, naravno to ništa nije pomoglo.
To kao da je naljutilo Seidija.
Znao je da sledeći poraz znači i eliminaciju, kraj svih nadanja, želja.
Krenuo je na sve ili ništa, siguran u svoju snagu, mladost, u one potoke prolivenog znoja.
Kako je to bilo... pakao! Sari je veoma popularan u Turskoj. Nešto kao Dragan Džajić kod nas.
Oko deset hiljada ljudi u sali bilo je protiv mene - uključujući i sudije. Koliko su mi samo uskratili poena!
Nervirao sam se, naravno to ništa nije pomoglo.
Znao je da sledeći poraz znači i eliminaciju, kraj svih nadanja, želja.
Krenuo je na sve ili ništa, siguran u svoju snagu, mladost, u one potoke prolivenog znoja.
Rumun Vasile nije izdržao tri runde - 26:1 u poenima za Šabana Seidija.
Finac Overmark nije osvojio ni jedan poen - 25:0.
Mađar Kac, iskusan rvač isto tako - 12:0.
Šaban Seidi rušio je šampione. Došla je i odlučujuća bitka - bitka za medalju. Bronzana je već bila u džepu našeg prvaka. Zlatna ili srebrna? Protivnik - evropski prvak, sad već bivši, zaslužni mastor sporta SSSR Gajdarbekov.
Ako Šaban Seidi pobedi tušem, on je evropski prvak. Ako pobedi na poene, novi evropski prvak je Turčin Mehmed Sari. Cela sala je navijala za Šabana.
- Nisam se plašio. Znao sam da je to moja velika, možda životna šansa - produžuje svoju priču Šaban.
U trećoj rundi oborio sam na pleća Gajdarbekova. Toliko sam ga čvrsto držao da nisam čuo kada je sudija na strunjači svirao tuš. Jedva su me odvojili od protivnika.
U trećoj rundi oborio sam na pleća Gajdarbekova. Toliko sam ga čvrsto držao da nisam čuo kada je sudija na strunjači svirao tuš. Jedva su me odvojili od protivnika.
Gledaoci su skočili sa svojih sedišta, salom se prolomio aplauz, da bi samo nekoliko sekundi kasnije zvižduk zamenio aplauz, kada je spiker objavio da sam pobedom tušem osvojio titulu evropskog prvaka. Ljubimac Burse, cele Turske, Mehmed Sari morao se zadovoljiti drugim mestom i srebrnom medaljom.
Nije me zbunila ova promena. Nije mi smetalo što su gledoci kasnije zviždali kada sam se pojavio na pobedničkom postolju - zlatna medalja je bila moja.
- Imali ste težak žreb?
- Uvek sam loše sreće na velikim takmičenjima, ali svejedno je to. I sa jakima se moraš sresti. Neki put je to bolje u početku nego kasnije, kada ponestane snage.
Šaban Seidi živi sa roditeljima. Ima brata i čak sedam sestara. Sve njih izdržava otac sa jednom platom.
A Šaban. On ne traži nikakve privilegije zbog svoje titule.
- Želim samo da mi omoguće dobre uslove da se pripremim za svetska prvenstva koja me očekuju. Vidite u kakvoj nepodesnoj sali treniram. Kada bih imao bolje uslove, mislim da bih mogao postati i svetski prvak.
Trebalo bi zaista omogućiti Šabanu Seidiju bolje uslove. Ovaj momak to i zaslužuje. Na to obavezuju i njegova titula evropskog prvaka, tri titule balkanskog šampiona, prvaka Mediterana... Njegova soba je puna pehara, medalja, plaketa - a još je junior.
- Moje sestre su zadužene da čiste pehare, medalje, one me čak i masiraju pre važnih turnira i nastupa. A mala Belgizar, koja ima tek 4 godine, moja je ljubimica. Ona je moj talisman, ona mi donosi sreću.
Moj brat Šefket ne voli rvanje, ne voli ga ni moj otac. U početku su mi branili da idem na trening, popustili su tek kada su došli uspesi. Jedino me sestre razumeju. Imrie i Naile uporno seku iz novina sve što piše o meni, druge navijaju dok se borim na strunjači.
Tako priča Šaban Seidi, ali ne zaboravlja da u šali kaže:
- Eh, da imam umesto sedam sestara sedmoricu braće, gde bi mi bio kraj. Imao bih sa kime da treniram, čak i kod kuće!
Želje - Split i Moskva
Uz prevashodan zadatak da završi
fakultet, Šaban Seidi ulazi u narednu sezonu sa željom da nastavi lanac svojih uspeha, ali i da se što bolje pripremi za Mediteranske igre u
Splitu (na kojima brani zlatnu medalju) i Olimpijske igre u Moskvi
1980. godine, jer medalja sa tog takmičenja jedina je koja još
nedostaje u dosadašnjoj "kolekciji"...
Vekovima se, u raznim krajevima Jugoslavije, ljudi bave narodnim načinom rvanja. Zato je slobodan stil
u nas nov sport, ali stara tradicija. Izdanak te tradicije i minulih
epoha je danas Šaban Seidi, najbolji sportista Jugoslavije u
protekloj godini.
Napisali: Rodoljub Marković i Miodrag Micković (Tempo, decembar 1977.)
