"Mi smo, moram da kažem, svi bili dobri svirači. I najveća tuga je da smo u trenutku rasturanja imali tako dobrih 15 pesama, glava da boli! Strašno mi je žao da to nije urezano na ploču. A sam trenutak rasturanja došao je pred jedan nastup u Zagrebu. To je povod, jer su neki hteli da idu, neki ne. Mene nisu poslušali i... jednostavno sam im rekao da više nećemo da radimo"
Nedavno smo pročitali u novinama:
Suncokret prestao da postoji. Ništa više. Ostalo je ime, jedna
nostalgija za Borom, Snežanom i Batom, koji su svako u svoje vreme
činili sve da od Suncokreta naprave nešto više od obične lokalne
atrakcije.
Ostao je jedan album, nekoliko singlova i sad je to već
deo prošlosti. Bata Sokić bio je spreman za razgovor, pa smo
iskoristili tu priliku da popričamo i da čujemo šta se, u stvari, dogodilo?
- Nema više Suncokreta...
- Nema. To je tužna vest, ne zbog same
grupe, zbog Suncokreta, već je to samo jedan momenat u nizu stvari
koje se dešavaju na beogradskoj, odnosno jugoslovenskoj rock sceni.
Da podsetim da je Suncokret još jedan bend koji se rasturio...
Da podsetim da je Suncokret još jedan bend koji se rasturio...
- Koliko ste dugo bili zajedno?
- Nešto više od pet godina. Za to
vreme grupa je snimila samo jedan LP, nekoliko singlova...
To je ipak neki opus, zar ne?
To je ipak neki opus, zar ne?
Suncokret je, da se setimo, imao dva perioda:
jedan akustičarski u kome se uradilo šta se moglo, zatim su se
ispodešavale razne stvari, Bora je otišao, mi smo ostali, hteli smo da kažemo još koju reč na planu koji bi se nazvao rokerskim,
uložili smo sve što smo mogli i to je bio taj drugi period, koji
se, eto, sad završio.
Pošteno smo radili, pošteno smo pokušavali,
nismo baš mnogo uspeli... I to je ono što ne valja: da se grupa
koja nešto znači raspadne, rasturi...
- Razlozi? Pa, poslednji singl je bio
vrlo dobar...
- Poslednji singl koji smo snimili i
koji je dobro primljen nema veze sa našim rastankom. Svi misle kad
izađe ploča da je to i trenutak kada se to napravilo, odnosno da
singl ili album reprezentuju sastav baš tad, baš u tom trenutku.
Međutim, stvari sasvim drukčije stoje.
Konkretno, to se nama desilo
sa ovim singlom. Ploča je izašla u aprilu ove godine, a snimljena
je u oktobru 1979. To je već veliki vremenski period u kome se razne
stvari dešavaju...
- Pa, dobro, koliko je to krivica
grupe? Zašto ste dozvolili da ploča toliko dugo čeka? Šta ste
uradili da požurite vašu disko kuću?
- Krivica je sigurno u nama, jer da smo mi treća grupa u
Jugoslaviji, da smo najbolji u svetu, oni bi nam ploču izdali za dva
dana. Međutim, naše pozicije se nisu sjajno kotirale, čak mnogo
manje no što smo mislili da vredimo, jednostavno, ljudi nisu imali
poverenja u nas.
I svaki naš potez je sa sumnjom prihvatan, a
realizacija ploče odlagana što je više moguće. Suncokret je u
novoj postavi imao dva singla. Prva ploča je bila vrlo loša, bar ja
tako smatram (slažem se - P. L.)
- Da se vratimo tom famoznom novom
singlu. Vi ste lepo snimili ploču i šta se desilo? Šta vam je
obećano?
- Ništa. Mi smo termin dobili, snimili
ploču i računali sa svim zaostacima da će se singl "Sviće
novi dan" pojaviti do decembra meseca. Ljudi u Produkciji su nam
rekli da ne brinemo, da će sve biti u redu, da će singl biti u
prodaji već u novembru ...
- Ko vam je to obećao?
- Nemoj tako! Mislim da tu pojedinci
nisu krivi, radi se o opštoj organizaciji posla u jednoj kući gde
smo mi samo jedan od izvođača koji tu sarađuje i ništa više.
Desetak ljudi s kojima sam u PGP-u sarađivao stalno su odgovornost prebacivali na druge. Te, nisam ja za
to zadužen, onaj drugi, to nije moje, to drugi zna i slično.
U
Produkciji RTB ne postoji čovek koji može da kaže: ploča će vam
izaći tada i tada i da se to ostvari... Kad sam čuo za novembar,
odmah sam prolongirao mesec dana kasnije, za svaki slučaj. Onda se
nešto desilo, nešto je kasnilo, bili su pretrpani...
Bio sam čest
gost u njihovim kancelarijama, stalno sam intervenisao i postao
dosadan, što ne volim i nisam se dobro osećao. Govorili su mi da
"ploča nije ušla u plan", a trebalo je da uđe, onda je
ušla u plan, ali se kasnilo sa izradom i tako to ide...
Gde je materijal?
- Došla je Nova godina, sneg i nova
obećanja?
- Tačno. U januaru, zna se, prvih dve
nedelje se ne izdaju ploče, jer se tada ne radi. A kad je počelo da se radi, krenuli su
sa štampom ploče i to su uradili do 5. februara, recimo... I,
normalno je da prođe dvadeset pet dana od kada ploča iz magacina
stigne u prodavnicu...
- Jel' daleko magacin od prodavnice?
- Daleko je.
Kamionetu treba sat vremena do Batajnice i natrag.
Kamionetu treba sat vremena do Batajnice i natrag.
- Šta su vam ljudi u RTB-u rekli kad je
taj famozni singl konačno objavljen?
- Odmah posle snimanja rekli su nam da su
super zadovoljni i da je to mnogo dobro i da je sve divno i krasno.
Međutim, posle izlaska ploče nije bilo nikakvih komentara.
Privatno, govorili su mi sve najlepše, ali, ništa za promociju, reklamu, nisu učinili.
Međutim, posle izlaska ploče nije bilo nikakvih komentara.
Privatno, govorili su mi sve najlepše, ali, ništa za promociju, reklamu, nisu učinili.
U tom trenutku izlazila je samo jedna ploča
RTB-a, mislim na rok muziku, odnosno na singl Generacije 5. U to vreme
desila se mala afera oko januarskog "Pop ekspresa" kada se
"neko" od ljudi iz RTB-a setio da u programu treba da
učestvuju i malo komercijalniji pevači i naravno, Suncokret je
trebalo da ispadne.
Srećom, nije se to dogodilo, učestvovali smo, ali mogli smo da i ne budemo u programu.
- Koliko znam, vi ste davno predali i
materijal za LP...
- Davno, davno, juna 1979. Tada su nam
obećali da će snimanje početi u julu, međutim tada je jedan čovek
otišao na godišnji odmor, pa drugi, pa su svi otišli na odmor,
neki su se čak vratili s odmora, pa je onda ipak pao predlog da se
napravi još jedan singl, što je nama odgovaralo, jer je od prethodne
male ploče prošlo skoro šest meseci... I tu negde dolazimo do gore
pomenutih događaja.
- Da li je bilo pomena o albumu, tamo
od juna prošle do aprila ove godine?
- Jeste. Opet su mi rekli da donesem
materijal za LP. To je već bilo previše. Imali su ga u dva primerka
mesecima... Dva primerka teksta, dve trake, sve je to ležalo kod
njih, a oni mi traže materijal za LP!
Podsetio sam ih na to tri-četiri
puta i onda sam prestao da ih podsećam, misleći da sam im utuvio u
glavu činjenicu da je materijal za album kod njih. Kad su mi opet
rekli "gde je materijal?" bilo mi je svega dosta i tada sam
prestao da im dosađujem...
- Posle svega, pitam se, da li je
moguće snimiti album?
- Jeste, vrlo je moguće. Uuu, vidiš
kako ljudi lepo snimaju!
- Kako?
- E, ja ne znam kako, da ja znam kako,
ja bih tako snimio! Izađe neki Vlada Labat, izađe neki Dragoljubov
taxi, tu nemam nikakve podatke, nisam se raspitivao ali, jedno je
sigurno: te ljude i grupe u životu nisam čuo, ni da nastupaju, ni da sviraju i čini mi se da su nekim
drugim kanalima stigli do albuma.
Onda, bilo je grupa koje su
dobijale dosta pažnje i studijskog vremena, mnogo više nego mi.
Konkretno, radi se o dva albuma Galije, o grupi Igra staklenih
perli... To su sve momci koje ja poštujem i poznajem, ali lično
je moje mišljenje da smo i mi trebali pre njih da dobijemo termin... Primere sam naveo kako bih jasnije ocrtao problem...
- Pored nesporazuma s disko kućom, ni
u grupi baš sve nije išlo glatko?
- Nije. Ponavljam, da smo bili takav
bend da ne zavisimo od jedne disko kuće, onda bi nas svi jurili. To
sigurno. U grupi je bio problem, jer smo se tražili. To je sve
trajalo do juna prošle godine. Promenili smo dva člana i napravili
skoro nov bend: Bata Sokić (bas), Snežana Jandrlić (vokal), Vlada
(bubnjar) Dušan Bezuha (gitarista)...
- Kad ste se našli?
- Tek na drugom singlu, ali, onda je već bilo kasno. Prvi singl je
bio promašaj, ali u ono vreme to nisam shvatao. Mi smo, primera
radi, tekst za numeru "Dlakavo čudo" izabrali između
pet-šest tekstova od kojih nam se nijedan nije dopao.
Ali, pošto smo
morali da se odlučimo, ispalo je naopako...
Meni se, ustvari, u toj
pesmi ne sviđa tekst. Mi smo, moram da kažem, svi bili dobri
svirači. I najveća tuga je da smo u trenutku rasturanja imali tako
dobrih 15 pesama, glava da boli! Strašno mi je žao da to nije urezano
na ploču...
A sam trenutak rasturanja došao je pred jedan nastup u
Zagrebu. To je povod, jer su neki hteli da idu, neki ne. Mene nisu
poslušali i... jednostavno sam im rekao da više nećemo da radimo.
Rock tekstovi ne smeju biti banalni
- Kako su to članovi grupe primili?
- Osećali smo svi zajedno da ne možemo
previše da napravimo. Mi smo znali da ćemo se rasturiti tokom
godine. Ali, sigurno da nismo pretpostavljali da materijal neće biti
snimljen. To nikako. To je ono što je svima žao, jer smo živeli
za taj nerealizovani album...
- Istorijat Suncokreta nekako je
tipičan za beogradsku rok scenu ...
- Jeste, rekao sam to u početku.
Ali, umesto termina "beogradska muzika" ja sam više za "muziku koja se snima u Beogradu i potiče odavde".
U Beogradu se sada dešavaju neke stvari koje su se dešavale pre petnaest godina. Stvara se strahovito mnogo novih grupa.
Ali, umesto termina "beogradska muzika" ja sam više za "muziku koja se snima u Beogradu i potiče odavde".
U Beogradu se sada dešavaju neke stvari koje su se dešavale pre petnaest godina. Stvara se strahovito mnogo novih grupa.
To su sve
deca koja pokušavaju da daju nešto novo, ali u organizaciji posla
oni nemaju iskustva.
Garantujem da u glavnom gradu postoji deset
sjajnih grupa, ali, isto tako, garantujem da niko od njih ništa neće
uraditi, jer znam da nemaju nikoga ko bi im pomogao...
- Konkretno, šta fali beogradskoj rok sceni?
- Fale nam pojedinci koji bi imali
nekakvog interesa da te grupe podrže. Jer, sve ovo što radimo jedan
je oblik proizvodnje. U proizvodnji mora da postoji neko ko diktira
tu proizvodnju, odnosno neko ko poznaje tehnotogiju posla...
S druge strane, mi imamo
potrebne pozornice, tu su i akcije u SKC-u, tu je i Paliluska
olimpijada kulture... Ali, nema koncerata gde bi novi bendovi mogli
da se predstave, i pravo je čudo da je i jedna nova
grupa, Bulevar, uspela da dođe do ploče u "Jugotonu". I
to je uspeh!
Pa i dve vodeće beogradske grupe YU grupa i
Generacija 5, i oni se muče! Tu nema čoveka koji bi stvari doveo do
kraja, do uspeha. Bora Đorđević je izuzetak. On je to umeo,
potpuno sam.
- Ali, svi se trude da nešto urade,
zar ne?
- Naravno, svi shvataju da bez nekog
razmišljanja nema ni uspeha. Međutim, prinuđene da same rešavaju
različite probleme, grupe najčešće greše baš u tekstovima. Mi
smo došli u situaciju da rock muzika kod nas pruža takav tekst koji
je toliko banalan, da se može meriti s najgorim festivalskim
tekstualnim motivima.
A mi to dobro znamo šta znači! To je ubijanje
u mozak! To je suprotnost onome što rock muzika treba da bude. Kakva
je to rock grupa koja uzima tekstopisca za ceo album? Taj
isti tekstopisac piše za njih hiljadu i - šta je to? Bolje je da
grupa napravi loš tekst, ali da to bude njihovo delo, nego ovako...
- O kome govoriš, duše ti?
- O YU grupi, na primer.
- Možemo i o grupi Smak, o "La
Kukarači" ...
- Tačno, to je najgrozniji tekst koji
sam ikad čuo, mada ja grupu Smak cenim jer su neprikosnoveni u
svirci. Za mene je Generacija 5 pop grupa, bez obzira što ih cenim i
što sam ih pohvalio. Došlo je krajnje vreme da razgraničimo šta
je pop a šta rock...
Srebrna krila su savršena pop grupa, najbolje
što se kod nas moglo napraviti.
Generacija 5 je ipak pop grupa. Žao
mi je, jer ih poznajem i znam da bi oni voleli da budu nešto drugo,
ali... Nek' rade ono što rade, ipak je to nešto!
- Žališ li za nekom šansom koju si propustio?
- Ponekad, ali nemam vremena jer nisam
završio sve ono što nameravam da uradim. Već sam krenuo u novi
projekt, u novi bend koji se zove "Vruć vetar" i... biće
mnogo bolje, u to sam siguran.
Sve je spremno, ali nigde ne žurim.
Već imamo dovoljno materijala i nameravamo mnogo češće da
nastupamo.
Hteo bih ovde da pomenem jednog čoveka koji mi je, pre
svega, lični, dugogodišnji prijatelj, dobar gitarista s kojim sam
rešio sve ovo da napravim. Zove se Zoran Tutić i sa mnom je u novom
bendu. Zajedno pravimo tekstove, zajedno pravimo muziku.
Ali, o tom,
potom. Kad budemo nešto uradili - razgovaraćemo...
Mladima moraš da pružiš izbor
- Od onih koji su već nešto uradili,
ko ti se sviđa, ko ti se iskreno dopada?
- U poslednje dve godine jedina svetla
tačka je grupa Riblja čorba. Time sam sve rekao...
Tu su još Pankrti, Prljavo kazalište, Laboratorija... Tekstovi
su im sjajni... Istiniti i aktuelni, to je ono pravo.
- Znači jedna "novotalasna
orjentacija"?
- Znači. Jer, pazi, to je ono što
vredi. Mi smo ranije rekli da su najbolje grupe u Beogradu YU grupa i
Generacija 5. Najbolje su jer samo one postoje!
YU grupa je klasičan
primer benda sedamdesetih godina. Ta muzika je dobra, deca je
prihvataju jer nemaju ništa drugo.
Generacija 5 ima noviji izraz, ali
je to festivalski izraz, to je "stara muzika". Opet tu nema
novih elemenata, sem nove boje koja je stvorena.
Mladima moraš da
pružiš izbor, deset ploča od kojih bi oni izabrali ono što im je
najbliže.
- Šta podrazumevaš pod "starom
muzikom", kako je nazivaš?
- Ono što rade Srđan Marjanović,
Generacija 5, YU grupa, sve je to "stara muzika". To su
iskusni muzičari, koji koriste svoje kvalitete i koji umeju da
plasiraju ono što rade. Ali, to nije ništa novo. To je daleko od
novina, od modernog rocka...
Zato s novom grupom hoću da napravim
nešto drugo. Nešto dobro, nešto novo, nešto što može da bude
pravi rock zvuk...
- A šta je s čuvenom muzičarskom
sujetom?
- Sujeta je proizvod neznanja. Može
čovek biti strašan muzičar, može da radi sjajno ono što radi,
ali on je ograničen čovek ako je tvrdoglav i sputan, ako ne shvata
da postoji još nešto sem onoga što on radi.
Muzičari su u
principu strahovito sujetni... osetljivi na kritike, to valjda i sam
znaš!
Nije im jasno kako ti, kao kritičar možeš da analiziraš
muziku bolje nego oni! To im nikada neće biti jasno! Jer, sama
priroda tvog posla daje ti šansu da budeš objektivan. A muzičari
to nisu. Svako o sebi misli sve najbolje, najlepše...
Ovo molim te
da zapišeš: smatram da su neki kritičari - ne moram da ih imenujem,
prepoznaće se i sami - mnogo više uradili na unapređenju naše rock
muzike nego rock muzičari!
- Hvala ti, pocrveneo sam ...
- (bez komentara)
Razgovarao: Petar Luković (Džuboks, jun 1980.)
