Iza kulisa filma "Sutjeska", Ričard Barton: Najradije bih živeo u Jugoslaviji

Oktobar 1972: Na kioscima se pojavljuje novi časopis. Ime mu je Gazeta, objavljuje ga novinsko izdavačko preduzeće Duga, a reklamira se kao časopis koji "ilustruje svet juče, danas, sutra".

Na listi gostiju-novinara u prvom broju: urednik RTB Božidar Božović, arhitekta Siniša Vuković, reditelj Puriša Đorđević, psihijatar Dr Vladeta Jerotić, književnik Momo Kapor, urednik Politike Miroslav Radojčić, direktor Ateljea 212 Jovan Ćirilov - i novinar, urednik časopisa Svet, Džavid Husić, koji ekskluzivno za Gazetu donosi nepoznate detalje sa snimanja ratnog spektakla "Sutjeska".

Film je i dalje u fazi montaže, premijera zakazana za sledeću, 1973. godinu, a očekivanja ogromna - uprkos mnogobrojnim, široj javnosti već tada poznatim problemima oko stvaranja scenarija i same produkcije...  

Beogradski novinar Džavid Husić angažovan je u ekipi filma „Sutjeska" kao šef publiciteta. Zamolili smo ga da iz svoje reporterske beležnice izdvoji zanimljive, do sada nepoznate detalje.

Vešta i visprena reporterka zagrebačke televizije, Silvija Luks upitala je početkom avgusta na Tjentištu slavnog Ričarda Bartona:

- Da li, gospodine Bartone, znate koliko staje film "Sutjeska"?

- Znam! Od svih mojih filmova skuplja je bila samo famozna "Kleopatra"!

- Kakvo je vaše mišljenje o Stipi Deliću?

- Naučio me da glumim pred kamerom!

- Šalite se?

- Ne, kao ni vi!

- Znači, snimali biste ponovo u jednom jugoslovenskom filmu!

- Ne, ja bih najradije živeo u Jugoslaviji!

Ako treba da ostanemo na poprištu "Sutjeske", ne one bez navodnika, sveže uspomene i tekući, novi događaji, ne prestaju da se prepliću.

Koliko prošlog meseca, u ponoć na dubrovačkom aerodromu, Veljko Bulajić mi je rekao:

- Sve sam ja ovo, stari, predvideo! Na određenom mestu stoji, već više od dve godine, moje očitovanje na sedamnaest strana kojim sam se povukao iz projekta. Znao sam šta će uslediti!

Možda je Bulajić rekao "deset" a ne "sedamnaest strana", nisam zapisao, niti je mag jugoslovenskog filma znao da ću iskoristiti ovu njegovu svežu izjavu. Bulajić hoće da kaže da se iz "Sutjeske" povukao nezadovoljan scenarijem, čak i posle svih ispravki koje je izvršio književnik Branislav Šćepanović. 

Postoje i druge verzije, druge strane, ali to sada nije više zanimljivo. Zna se da je u jednoj snežnoj noći, u Gornjem Vakufu, za vreme snimanja "Bitke na Neretvi", Veljko proglasio svog pomoćnika Stipu Delića za reditelja "Sutjeske". Sam je za sebe zadržao ulogu supervizora, što se, u ondašnjim odnosima ove dvojice, računalo kao brigadni general prema poručniku. 

"Poručnik" je samostalno počeo da komanduje petog avgusta prošle godine na Žabljaku. Nije uspeo da dovrši snimanje, kao što se nadao i verovao, bar do sredine zime. Izdali su ga vreme i, još više, besparica. 

Ovog leta je sve sređeno i nastavljeno i upravo treba da se dovrši. "Desetka" za upornost ne pripada samo Stipi Deliću, već i celoj ekipi, u drugom činu prepolovljenoj. Njihova Peta ofanziva ipak još traje.

Dolazeći već drugo leto na naš Jadran, samo u svojstvu supruge i prve pratilje, Liz Tejlor prva izlazi iz privatnog crveno-belog "džeta" Bartonovih, širi ruke i viče:

- Nikola, dragi Nikola!

Zagrljaj i poljupci u oba obraza, obostrano. Tek tada Liz prilazi Stipi Deliću, ali se s njim zadržava u zagrljaju mnogo kraće.

Već i po ovom, reklo bi se neprotokolarnom gestu, vidi se ko u "Sutjesci" drži prvu fotelju: producent Nikola Popović, a ne reditelj Stipe Delić.

Ovaj četrdesetogodišnji Crnogorac, omanji i već odavno sasušen, ubedljivo demantuje neukusne anegdote o lenosti ljudi iz svoga kraja.

Kada smo se zimus rastali, pokazao mi je pun kofer putnih karata i hotelskih računa. 

On je, usuđujem se da to napišem, Jugosloven koji je u poslednje tri godine najviše putovao po ovoj našoj zemlji. I još je to najčešće činio "mercedesom", kunjajući svaku drugu noć na sedištu pored vozača!

Nije mi nepoznato kako je Nikola Popović angažovao Ričarda Bartona za glavnu ulogu u "Sutjesci". Pronašao ga je u Londonu uz pomoć savetnika naše ambasade Milana Zupana, i jednostavno rekao:

- Vi, gospodine Bartone, morate da igrate ovu ulogu!

- Ostavite mi bar malo vremena da se odlučim! - odgovorio je Barton.

- Hoću, ali do sutra ujutro!

To veče Liz i Ričard bili su na večeri kod princeze Margarete čija je sugestija, čini se, presudila da Barton prihvati ovu ponudu. Ujutro je veliki glumac odgovorio Nikoli Popoviću jednom jedinom rečju: "Pristajem!"

Pa ipak, uz sve znano: kakva to golema ambicija tera Nikolu Popovića, posle svih gorčina sa snimanja "Bitke na Neretvi", gde je bio tek zamenik direktora produkcije? Početak je, nesumnjivo, bio odgovor Veljku Bulajiću: da on nije jedini koji u Jugoslaviji može da napravi ratni super-spektakl. 

Popović kao da se zavetovao da će to uraditi, predvodeći u "Sutjesci" zapravo drugi tim "Bitke na Neretvi". Gotovo da čovek poveruje, i na ovom sitnom primeru, da se istorija, možda, ipak ponavlja!

Malo je reći da je Nikola Popović u "Sutjesci" mali bog. On je od samog početka, od odlaska Veljka Bulajića, sve i svja. Da li je ovim dovoljno rečeno? Ah, da, Popović je zvanično direktor filmske radne zajednice koja, iako u papirima ogranak "Bosna filma", deluje samostalno i neprikosnoveno.

Poslednji zvanični scenarist "Sutjeske" je splitski humorista Miljenko Smoje, autor čuvene televizijske serije "Naše malo misto". Smoje je angažovan da napiše ulogu "Dalmatinca" za Borisa Dvornika i on je to učinio besprekorno, na 70 strana. 

Tada mu je Stipe Delić rekao:

- Da li bi se ti, kume, ljutio ako ti ne bude imena na "špici" filma?

- A penezi su, veliš, sigurni? - upitao je Smoje.

- Sutra će ti biti uplaćeni!

- Ako je tako, moj Stipe, ne samo da me ne interesuje ime na toj tvojoj "špici", već se zaričem da ni film neću gledati!

U ovoj anegdoti uvek vedro raspoloženog humoriste, sadržano je i ponešto od istine i istorije scenarija za "Sutjesku". Zvanično, glavni scenarista ostaje Branimir Sćepanović, ali i on kao da je digao ruke od svog dvogodišnjeg mukotrpnog posla, iako je pisao devet, zapravo jedanaest verzija.

Prisustvovao sam prošle jeseni u Sarajevu porođajnim stvaralačkim mukama Brane Šćepanovića i Bartonovog pisca Volfa Mankeviča. Ovaj drugi stigao je iz Dablina da bi "doterao" engleske dijaloge za svog prijatelja Ričarda. 

A ispostavilo se da bi mogao da pomogne i u još jednom "preoravanju" scenarija. Učinio je to sa lakoćom, povlađujući Šćepanoviću i njegovom talentu. Pa ipak, ni to nisu bile poslednje izmene!

Počelo je prvih dana 1971. godine veoma ambiciozno angažovanjem Uga Pira i njegove rimske "radionice za scenarije". Čuveni Italijan koji veruje da već odavno poznaje Jugoslaviju, totalno je omanuo u svom viđenju Sutjeske! 

Na primer, po njemu, film bi počeo scenom u kojoj borci Muslimani zameraju "onim ostalim" što su u partizanski logor pustili jedno prase (I? ). Piro je, eto, tako hteo da bude "aktuelno prisutan"! U film će ući neke njegove scene sa Crnog jezera, antičke po lepoti i moru belih zavoja koji vijore dok se, uoči ofanzive, ranjenici odmaraju i oporavljaju.

Ali, Ugo Piro se posle svega naljutio i prosuo je žuč u italijanskim listovima. Nije poštedeo ni nosioca glavne uloge i nazvao je sve to "Bartonovim ludilom". Možda i zbog toga da ne bi došlo do direktnog sukoba, Nikola Popović se prošlog leta u Puli krio od Uga Pira iza širokih stubova hotela "Rivijera"!

"Sutjeska" zaista nije imala sreće sa piscima i saradnicima tekstova. Prvi savetnik Peko Dapčević povukao se mirno i bez objašnjenja, ali je profesor dr Vladimir Dedijer osuo paljbu na glavnog scenaristu. Za vreme dvodnevnih razgovora na Bohinju, Dedijeru se nisu svideli stavovi i replike Brane Šćepanovića i to je rekao tonom koji nije trpeo prigovore.

U nizu od osamdeset izveštača koje sam dočekao i ispratio na Žabljaku, u Foči, Kalinoviku i Mostaru, našle su se sve vodeće svetske agencije, listovi i revije, radio i televizijske stanice. Specijalni dopisnik "Njusvika", Čeh poreklom, rekao mi je na oproštaju:

- Ovaj reditelj će napraviti veliki film, videćete!

- Po čemu to mislite?

- Po njegovim odgovorima! Nikad mi nijedan umetnik nije ovako jasno objasnio vezu između novije istorije i umetnosti.

Ko bi to rekao za Stipu Delića. S njim čovek mora da postane blizak, ne samo zbog dalmatinske jednostavnosti i stalnog, dežurnog osmeha. Malo je ko podneo toliko udaraca i sumnjivih primedbi kao ovaj četrdesetosmogodišnjak, debitant.

Izgubio je prvog pomoćnika Matu Belju već u prvoj fazi priprema. Uoči snimanja ostavio ga je i Milo Đukanović, nezadovoljan što scenario Uga Pira, s kojim je radio nekoliko meseci u Rimu, nije usvojen. Veliki deo poslova Delić je prebacio na Krstu Petanjeka i Svetu Pavlovića, videći u njihovim karijerama, verovatno, i svoju raniju sudbinu.

Sedamnaest godina čekao je Delić da samostalno stane iza kamere u svojstvu prvog reditelja. Počeo je, već u godinama nesuđenog nastavnika, kao pomoćnik rekvizitera. U sedamdeset ekipa pročuo se kao vešt i brz vođa masovnih scena, čak i u ekipama poznatih svetskih produkcija i imena. To što je dobio da vodi "Sutjesku" nije, valjda, došlo slučajno.

Samo jednom omakla mu se pohvala i na sopstveni račun. U Mostar je stigla iz Londona veća pošiljka razvijenog materijala i na stolu glavnog montažera Vuksana Ljumovića našla se gotovo polovina filma. 

Pozivajući me da vidimo šta je do tada urađeno, Delić je rekao:

- Mislim da neke scene koje smo snimili nisu još viđene u jugoslovenskom filmu!

Uverio sam se, kao i ostali, da je imao pravo. Ali, od tek snimljenog i grubo montiranog materijala do konačne verzije filma dug je put pun mnogih zamki. To zna i Stipe Delić i zato sada, i pored niza novih peripetija, ponovo ćuti. On je svestan da će njegova "Sutjeska", kakva god bude, platiti ceh svih ostalih skupih i preskupih projekata.

Prvih dana snimanja "Sutjeske", prošlog avgusta na Žabljaku, ekipu je posećivao državni sekretar za narodnu odbranu Nikola Ljubičić. Generalu armije koji je bio u civilu predstavljen je i glumac Hardi Kriger. Posle upoznavanja, Ljubičić je rekao:

- Odlično ste igrali nemačkog komandanta u "Bitki na Neretvi"!

- A sada sam, vidite, odlučio da pređem na stranu partizana! - dodao je Kriger.

- Samo, da znate, takvih slučajeva nije bilo u našem ratu! - odgovorio je Ljubičić s osmehom. Šaljiva primedba pretvorila se u proročanstvo, jer Hardi Kriger ipak neće biti komandant Mladen u "Sutjesci". Pojaviće se verovatno samo u nekoliko scena.

Kada je, jula prošle godine, došao u Dubrovnik na pregovore, Kriger je u vili "Dubrovnik" za jedno veče pročitao ulogu. Ujutro je predložio da sam dopiše "neke stvari". Jer, on je ne samo glumac već i hotelijer u prašumi i autor knjige "Jedan Nemac u Africi". 

Popović i Delić pristali su i doveli Krigera u Kupare da nastavi predloženi posao.

Već tada, u trouglu Barton - Teodorakis - Kriger došlo je do netrpeljivosti zbog smeštaja. Oba glumca i krupni grčki kompozitor doputovali su sa porodicama i pratnjama, u punoj sezoni. Bartonu je dodeljena posebna, najraskošnija vila, a Kriger i Teodorakis morali su da se zbiju u hotelu "Galeb". 

Naročito su bile nezadovoljne gospođa Kriger, šarmantna Frančeska, i drugarica Teodorakis, večito preozbiljna.

Kriger je pomažući se naočarima, pisao na plaži, uz obaveznu bocu korčulanskog "Pošipa". A kada je dovršio dopisivanje i kada njegova verzija nije bila prihvaćena, odbio je da dalje nastupa u filmu. I otputovao je.

Zabeležio: Džavid Husić (Gazeta, oktobar 1972.)


Labels: , , , ,