Ispostavilo se da je boks-ofis zarada od čak 3,4 milijarde dolara bila najveća u istoriji filma!
Jeste, bili su tu i "Tutsi" sa Dastinom Hofmanom, "Roki 3" sa Silvesterom Staloneom, "Oficir i džentlmen" sa Ričardom Girom (potonji uvršten u program Festa), ali je lavovski deo te rekordne zarade odneo fenomen zvan "E. T. - Vanzemaljac", čija se popularnost prosto ne može uporediti ni sa jednim drugim filmom u poslednje tri decenije.
A sad zamislite uzbuđenje koje su osećali mladi YU filmofili (bez interneta, bez satelitske, bez stranih časopisa), iščekivajući televizijski izveštaj Nebojše Đukelića sa festivala u Kanu, gde je "E. T." bio prvi put prikazan i odakle su stizale vesti o neverovatnim stojećim ovacijama kakve nije dobio nijedan film pre njega...
Tek se kasnije saznalo da je "hladna" kanska publika ustala i pljeskala još za vreme vrhunca filmske potere, kada biciklovi poleću u vazduh!
Strani filmovi, baš kao i gramofonske ploče popularnih imena britanske i američke rock scene, kasnili su u domaćim bioskopima, kao po nekom pravilu - dobrih godinu dana.
Jedina šansa da se pogledaju pre toga bila je na FEST-u, ili, ako ne živite u Beogradu (kao velika većina stanovnika tadašnje države), na nekoj specijalnoj, obično sedmodnevnoj reviji filmova sa FEST-a, u garantovano prepunom lokalnom bioskopu.
Jedina šansa da se pogledaju pre toga bila je na FEST-u, ili, ako ne živite u Beogradu (kao velika većina stanovnika tadašnje države), na nekoj specijalnoj, obično sedmodnevnoj reviji filmova sa FEST-a, u garantovano prepunom lokalnom bioskopu.
Vest o dolasku nekog popularnog ostvarenja na FEST zapravo je bila ohrabrenje da će film biti otkupljen od strane YU distributera, jer ukoliko ga ne bude na smotri ove godine, možda će doći tek naredne, što automatski znači da će kasnije stići i na redovni bioskopski repertoar.
Razumljivo je onda što su vesti o producentskoj halapljivosti Spilbergove producentske ekipe uznemirili jugoslovensku filmsku javnost, jer je previsoka cena koju su tražili za kopiju "Vanzemaljca" ugrozila dolazak megahita na FEST.
Nismo bili jedina zemlja na svetu koja je imala ovaj problem, što se vrlo brzo obilo o glavu samom Spilbergu - "E. T." je, kao najiščekivaniji film s početka osamdesetih, postao prva velika žrtva nadolazećeg buma video piratstva: Jedan kino-operater je podmićen, kopija "Vanzemaljca" je napravljena i tako je "mali zeleni" na kraju ne samo doneo, već i izbio puno zelembaća iz džepa slavnog reditelja.
Nismo bili jedina zemlja na svetu koja je imala ovaj problem, što se vrlo brzo obilo o glavu samom Spilbergu - "E. T." je, kao najiščekivaniji film s početka osamdesetih, postao prva velika žrtva nadolazećeg buma video piratstva: Jedan kino-operater je podmićen, kopija "Vanzemaljca" je napravljena i tako je "mali zeleni" na kraju ne samo doneo, već i izbio puno zelembaća iz džepa slavnog reditelja.
Pregovori oko dolaska "E. T.-ja" na FEST uspešno su privedeni kraju u duhu jugoslovenstva: da bi se prikupila tražena suma od 80 hiljada dolara (neki tvrde i više), udružila su se četiri domaća distributera, ponosno potpisana ispod imena glumaca na YU bioskopskom posteru:
- Kroacija film, Kinema Sarajevo, beogradski Union Film i ljubljanska Vesna Film.
Već je tada bilo razočaravajuće saznanje da će "Vanzemaljac", u najboljem slučaju, zaigrati u našim bioskopima tek u oktobru 1983, dakle, dva godišnja doba kasnije!
A dogovor o samom otkupu filma dogodio se u takvom cajtnotu, da je i dalje bilo pod znakom pitanja da li će hit ostvarenje uspeti da stigne i bude prikazano na FEST-u, jedinoj šansi da to Spilbergovo čudo od filma vidimo pre jeseni.
Sećanja umeju da budu varljiva, a ono što sledi je "sećanje iz druge ruke", mada nemam razloga da ne verujem mom drugaru i vršnjaku, koji mi je, sećajući se tog februara 1983, ispričao da nikada pre ni posle toga, dolazak kopije jednog filma nije bio udarna vest u Dnevniku 2 Televizije Beograd.
"Dragi gledaoci, dobro veče. Avion u kojem se nalazi kopija "Vanzemaljca", čuvenog filma Stivena Spilberga, sleteo je malopre na beogradski aerodrom. Film će sutra uveče, u zakazanom terminu, biti prikazan na FEST-u... "
Nismo išli u istu školu, tako da ne mogu da potvrdim ni njegovo zapažanje da je sutradan ceo đački svet brujao o dolasku filma i da su svi pričali samo o tome!
Ali, ako je storija o dolasku "E. T.-ja" na FEST 1983. samo 24 časa pre početka zakazane projekcije tačna, onda je logično i njegovo dodatno sećanje na jednu emisiju Školskog programa (možda baš Mali program, u kojem su se predstavljale osobe raznih zanimanja).
Ali, ako je storija o dolasku "E. T.-ja" na FEST 1983. samo 24 časa pre početka zakazane projekcije tačna, onda je logično i njegovo dodatno sećanje na jednu emisiju Školskog programa (možda baš Mali program, u kojem su se predstavljale osobe raznih zanimanja).
U njoj su gostovali slavni prevodioci Televizije Beograd Kosta i Nada Carina, čiji smo natpis na kraju filmova "prevod: Kosta i Nada Carina" gledali još češće od onog "odabrao: Đelo Hadžiselimović" u slučaju emisija Televizije Zagreb.
Naime, prevodilački par Carina osvrnuo se na neke od najzanimljivijih događaja iz svoje dugogodišnje karijere - i napomenuo da im je ubedljivo najstresniji i najzahtevniji zadatak bio prevođenje, tj. titlovanje "Vanzemaljca".
Naime, prevodilački par Carina osvrnuo se na neke od najzanimljivijih događaja iz svoje dugogodišnje karijere - i napomenuo da im je ubedljivo najstresniji i najzahtevniji zadatak bio prevođenje, tj. titlovanje "Vanzemaljca".
Jer, "E. T." jeste bio stigao u poslednji čas, ali nije mogao da bude prikazan publici u Sava centru, u subotu, 5. februara 1983, u 21 čas - bez prevoda.
Kosta i Nada su rekli da je prevod imao grešaka, da im je žao zbog toga, ali da jednostavno nisu imali vremena da ga "doteraju".
Kosta i Nada su rekli da je prevod imao grešaka, da im je žao zbog toga, ali da jednostavno nisu imali vremena da ga "doteraju".
Tako je Spilbergovo željno iščekivano ostvarenje, zahvaljujući brojnim kockicama koje su se složile, osvanulo pred festovskom publikom, prvo u Beogradu, a onda i širom Jugoslavije, gde god da je bilo revije filmova sa FEST-a.
No, čak ni to nije bio jedini film koji je zadavao glavobolje organizatorima.
Samo dan uoči svečanog otvaranja FEST-a 1983. (tom prilikom prikazan je "Prekjuče", ostvarenje mađarskog reditelja Petera Bačoa, koji je i sam bio gost festivala), na konferenciji za štampu, gde su se novinarima obratili predsednik Izvršnog odbora Donka Špiček i predsednik Saveta Festa Đoko Stojčić, otkriveno je:
Samo dan uoči svečanog otvaranja FEST-a 1983. (tom prilikom prikazan je "Prekjuče", ostvarenje mađarskog reditelja Petera Bačoa, koji je i sam bio gost festivala), na konferenciji za štampu, gde su se novinarima obratili predsednik Izvršnog odbora Donka Špiček i predsednik Saveta Festa Đoko Stojčić, otkriveno je:
- Kopija filma "Gandi" zadržana je na carini. Očekujemo da na vreme stigne u Beograd!
Pa dok carinici nisu zaračunali one čuvene "troškove špedicije i transporta"...
Ipak, cela stvar oko "Gandija" nije bila tako dramatična kao sa "Vanzemaljcem", jer je film po rasporedu prikazivanja bio poslednji (petak, 11. februar, 21h), tako da je bilo dovoljno vremena da se "obradi".
"Gandi" će, inače, tek zasijati punim sjajem, dva meseca kasnije, 11. aprila 1983, kada bude napravio ršum na 55-toj dodeli Oskara, gde je imao (ponovo taj broj!) 11 nominacija, a osvojio ukupno 8 Oskara, uključujući i one najvažnije: za film, režiju, scenario, glavnu ulogu.
Ipak, cela stvar oko "Gandija" nije bila tako dramatična kao sa "Vanzemaljcem", jer je film po rasporedu prikazivanja bio poslednji (petak, 11. februar, 21h), tako da je bilo dovoljno vremena da se "obradi".
"Gandi" će, inače, tek zasijati punim sjajem, dva meseca kasnije, 11. aprila 1983, kada bude napravio ršum na 55-toj dodeli Oskara, gde je imao (ponovo taj broj!) 11 nominacija, a osvojio ukupno 8 Oskara, uključujući i one najvažnije: za film, režiju, scenario, glavnu ulogu.
Ostaje zabeleženo i da je na FEST-u 1983. prikazano 50 filmova, iz 30 zemalja, da je bilo prisutno više od 300 domaćih i stranih novinara, a da je jedini prikazani jugoslovenski film bio Paskaljevićev "Suton", koji je svakako imao holivudski šmek zahvaljujući glavnom glumcu, legendarnom Karlu Maldenu.
