Nekoliko je minuta pre 15 sati.
Razumljivo je - i gore u režiji, gde sedi mladi Miljenko Dereta, i dole na samom platou, ispred zelenkastog panoa na kojem piše CE2, u društvu koje se priprema da zauzme pet stolica ispred tri kamere — svi su pomalo uzbuđeni.
Ali, nema panike.
Nebojša Đukelić preispituje se šta i kako će: najpre će predstaviti svoje cenjene goste, oni će objasniti ono najvažnije, pa će potom krenuti prvi spot.
Mick Jagger, onda još dva spota, pa opet javljanje iz studija, pa Vesna Zmijanac, pa balet, Bolero Mauricea Ravela sa slavnom Majom Pliseckajom, pa onda Hajde da se volimo s Lepom Brenom i još mnogo toga zanimljivog. Tako je i bilo...
Super Channel, Sky Channel, SAT-1, RAI-1 to su samo neki od TV-programa koje, zahvaljujući kablovskom priključku, od zadnjeg dana u prošloj godini mogu gledati i stanovnici beogradskog naselja Cerak 2.
Program se emituje jednom nedeljno, svake nedelje, negde od 9 sati pre podne, pa sve do 14 sati posle podne, u produkciji TV Beograd.
Nebojša Đukelić je prvi urednik kablovskog
programa TV Beograd. Konkretno, prvi urednik za januar 1988.
godine. Uz onaj istorijski podatak i prikaz programa poslednjih sati
Stare godine, recimo da će sledećeg meseca za CE2 biti zadužen
Zabavno-rekreativni program i tako dalje, sve do kraja juna, kada
ističe mandat eksperimentalnoj fazi.
Ističe i licenca za
preuzimanje satelitskih programa. Znamo, celokupna je ta
problematika, zakonska regulativa, prilično maglovita, po našem
običaju mnogo se odugovlači s odlučnijim rešavanjem pitanja koje
ne trpi odgađanja. Jer, i tu kaskamo za ostalim razvijenim svetom,
tako da ti impulsi sa Ceraka 2, premda gotovo nečujni, zapravo su
određeno ohrabrenje. Zašto da ne, kad već ne ide drugačije, neka
kablovska televizija bude taj korak, makar i malen, koji će nas
približiti Evropi.
Maribor, Ljubljana, Zagreb, Split i još
neki jugoslovenski gradovi, ili pojedina nova naselja, znaju šta je
kablovska televizija, ali nisu svi osetili sva njena strujanja, sve njene mogućnosti. Kablovska TV nije izmišljena da bi
propuštala samo spektakularne satelitske programe.
- Dakako, uvodi se po sličnom sistemu
kao i telefon, a ja to volim da uporedim s toplovodom, kaže
Đukelić, koji je ovih dana, razumljivo, u velikoj gužvi (dovoljna
bi bila samo jedna napomena, pa da sve bude objašnjeno: približava
se FEST!). Zapravo, deli sudbinu svih dežurnih, savesnih i
postojanih osoba.
- Jasno je da je ovaj naš mali korak - možda i za
Beograd nije ništa brojka oko 4000 ljudi, koliko otprilike gleda taj
program - istorijski, najviše zbog programa koji specijalno radimo
za ovo naselje, nastavlja Đukelić. - Kablovska televizija može mnogo dati, ako se pravilno
slede svi njeni dometi.
Pre svega, mogućnost međusobnog
komuniciranja ovde daje nadu da će se vratiti nekadašnji, odavno
zaboravljeni ili potisnuti kontakti među komšijama. Problem je
mnogih naših novih naselja, pa i celih gradova, što se ljudi,
iako možda s istog sprata, vrata do vrata — jedva poznaju.
Đukelić je u pravu, misli na one hladne, jedva primetne osmehe, često zaleđene ili s mukom izmamljene, uz neko nerazgovetno mrmljanje koje bi trebalo biti: »Dobar dan!«, a zapravo je to daleko od »dobrog dana«.
Đukelić je u pravu, misli na one hladne, jedva primetne osmehe, često zaleđene ili s mukom izmamljene, uz neko nerazgovetno mrmljanje koje bi trebalo biti: »Dobar dan!«, a zapravo je to daleko od »dobrog dana«.
Sjaj i
toplina, srdačnost i pažnja, ćaskanje uz kafu, to kao da je davna
prošlost malih, zajedničkih dvorišta sa cvećem naokolo. No, to
je druga tema... Teško da će i sada kablovska televizija uspeti da
među stanovnike Ceraka 2 donese baš tu aromu starog komšijskog druženja, uz kuvano vino, ali se ovde nadaju da će mnoge druge
probleme rešavati efikasnije kablom.
U tom je smislu u toku puno
angažovanje Milorada Bojkovića, mladog, agilnog predsednika mesne
zajednice, koji se nada da će odsad sastanke (a tu misli, valjda, na
razne važne informacije, dogovore oko zajedničkih akcija itd.)
»obavljati« slikom preko kabla, a ne u zadimljenoj zajedničkoj
prostoriji. Ako je tako, ta bi dvorana mogla poslužiti u
neke druge svrhe, a možda će i jednoga dana postati oaza za beskućnike!
Komanda grada investirala je u gradnju
Ceraka 2, što će reći da je vojska pomogla i sistem CE2. To je
arhitektonski vrlo zanimljiva četvrt, na lepom brežuljku (tu je,
verovatno, nekad bila gusta cerova šuma). Ima mnogo travnjaka, ali
sada ima najviše blata. Još tu i tamo stoje brežuljci iskopane
zemlje koju deca razvlače na sve strane. Radi jedna prodavaonica
životnih namirnica, čak i frizerski salon, još nekoliko butika
(tzv. mala privreda), ali ko zna koliko toga još treba!
No, Cerak 2, tačnije Vinogradski i
Cerski venac, ima kablovski distribucioni sistem. Ekskluzivni program
(i samo je naselje dobilo nadimak Beverly Hills, ne bez određene
ironije, kao i onaj nešto stariji Cerak vinogradi), premda je tu
1150 porodica, nešto više od polovine iz ešelona oficirskog kadra,
i to ne s najvišim činovima; emituje se na kanalu 34.
Kao i naš
domaćin, potpukovnik Srpko Đokić, stanovnici toga gradića srdačni
su i gostoljubivi. Ali, i dan je bio pomalo otkačen: hvatao se zalet
za ispraćaj stare godine, na stolovima izobilje: rakija i sir iz
staroga kraja, doneli su ih baba i deda, Cana i Miloš; doneli su
i kolače za unuke, Ristivoja i Miloša, poklon i za snaju Ljiljanu.
Dabome, najviše se omastio sin Srpko, potpukovnik. On se najviše
uzmuvao, ali se ni u jednom trenutku nije dao zbuniti. Sve je uspeo kako je
zamislio, a baš je imao ugledne goste.
Došao mu je u kuću Aleksandar
Bakočević, beogradski graonačelnik, sa svojim saradnicima, kako to
već ide, pa onda Ratomir Vuco, generalni direktor RTB, zatim Nenad
Ristić, direktor Televizije Beograd, programski istraživači, a
bili su tu i drugi zvaničnici. I obavezno televizija, i to ona
klasična: direktno uključenje u Beogradski TV-program. Od štampe,
samo reporteri Studija!
- Da se vratimo na ono najvažnije, insistira Đukelić. - To je naš program, koji mi proizvodimo, a
emitujemo ga nedeljom u trajanju od tri - četiri sata. Znači, nije
to samo satelitska salata - muzički spotovi, šarene, bogate slike iz
dalekog i bogatog sveta. Tu su rubrike o stanovnicima Ceraka 2. To
je smisao kablovske televizije.
Eto, prošle smo nedelje tražili
posao za devojke i mladiće koji su završili fakultet ili neku drugu
srednju školu, a uzaludno obilaze pragove raznih firmi i pišu
molbe. Uzdišu u čekaonicama biroa za zapošljavanje, itd.
Planiramo
da u nedelju, 18. januara predstavimo jednu porodicu. Mislim da će
to biti ona koja je tako lepo uredila svoj balkon. Ne znam da li
ste primetili jednu terasu s mnogo cveća? Dakle, mislimo kako bi
bilo najbolje da predstavimo tu domaćicu: ko je ta žena, možda
negde radi, možda je domaćica... Videćemo!
* A domaći filmovi? Hoće li njihovo prikazivanje postati praksa?
* A domaći filmovi? Hoće li njihovo prikazivanje postati praksa?
- Mi se nadamo. Sada je to bila komedija
s Lepom Brenom. Prema prvim reakcijama (Prvoslav Plavšić, direktor
Istraživačkog centra, sa svojim suradnicima, brižljivo prikuplja
sve podatke iz Ceraka op. p.), uprkos atmosferi uoči Nove godine,
gledaoci su bili spremni i za neki ozbiljniji film. Ne potcenjujem
domete Aleksandra Đorđevića u tom filmu...
Tako da ćemo,
verovatno, prikazati i Oficira s ružom. Producenti i distributeri
nemaju ništa protiv, a mi želimo da to bude uvek neko delo s
aktuelnog repertoara.
* A što se tiče satelitskog
izobilja?
- Imam toga u izobilju, pa smo ih
častili: u toku novogodišnjih praznika, program je trajao do ranih
jutarnjih sati. Sada je to od četiri do pet sati uveče. Sve je
besplatno, sve do juna. A onda ćemo videti... Najviše im
prikazujemo muzičke emisije, tu je najmanji problem jezička
barijera. Zatim, ima mnogo sporta.
Prikazaćemo, recimo, play-off
američke košarkaške lige. A već smo prikazivali mali fudbal, neki
veliki turnir, mislim u Engleskoj, ne znam baš sve detalje
napamet... Zatim, nezaobilazno je uključivanje u internu televiziju
FEST-a. Tu su, inače, programi: Super Channel, Sky Channel, SAT-1,
RAI-1 itd.
Domaći je monopol opasno doveden u
pitanje. Doduše, njegov je autoritet ionako odavno ugrožen.
Napisao: Slobodan Šterić, portret snimila: Goranka Matić (Studio, 1988.)
