Izabrali ste „Kosu“, koja je, kao šio je poznato, bila vaš stari san, ali zar ne i pomalo zastarela u vreme kada ste krenuli da je realizujete (1979)?
- „Kosa“? ... Na nesreću ja nisam imao nikakvog uticaja na razvoj događaja oko tog projekta. ,,Kosu“ sam hteo da radim još 1967. kad sam je prvi put video na of-Brodveju. Ali, pošto je postala nenormalno veliki hit čak i na samom Brodveju, čitava stvar se grozno zakomplikovala, jer su svi producenti navalili kao ajkule, pa je bilo gotovo nemoguće naći način kako da se otkupe prava.
I konačno, 1975. kada smo svi uspeli i napravili karijere, kod mene su došli autori i pitali da li još uvek želim da napravim film. Ja retko odbijam takve ponude. I zaista, film je snosio posledice što „Kosa“ više nije bila istinski hit, a još nije postala nostalgija. Ali film sam radio sa velikom željom i voljom ponajviše zbog pesama koje još uvek veoma volim.
* Kako ste došli na ideju da realizujete film po romanu ,,Regtajm“ i ne mislite li sa današnje distance da je ipak bio prekomplikovan za prenošenje u medij filma?
- Dino De Laurentis mi je poslao knjigu. Ali još davno pre mene Bob Altman je hteo da radi taj film. On i Dino su se nešto zakačili i knjiga se obrela na mom stolu. Dino me je pitao da li bih hteo da radim film, ali ja sam poznavajući situaciju zamolio svog agenta da kontaktira Altmana, da ga pita ako je on zainteresovan, da li želi da ja odbijem projekat.
Bob je odgovorio: „Projekat me ne interesuje dok De Laurentis ima prava... zato samo napred!“ Doktorou je bio OK i shvatao je da svako ima svojih vizija knjige. Altman je u stvari hteo da napravi TV seriju od deset epizoda. Celi roman, svaku stranicu! Ali ja nisam mislio tako. Mene su zanimali samo najvažniji dramski tokovi. Doktorou se složio s tim.
* Recite nam nešto više o toj saradnji.
- Neverovatna osoba. Gigantska zvezda. Tada je imao 81 godinu, ne baš sjajnog zdravlja, ali je radio sa takvom koncentracijom, disciplinom... On je za mene bio dokaz nečeg veoma bitnog: kada ostarite, izgubite sluh, vid, a sećanja blede, imate poteškoća sa kretanjem, a takav je on bio - ostaje jedna stvar: TALENAT! Talenat nikada ne umire!
* Epizoda Nikolasa Reja u „Kosi“ bila je još jedna saradnja sa živom legendom.
- Tu se već pomalo osećam krivim. Nisam imao predstavu koliko je bio bolestan u vreme kada smo snimali. Bio sam uzbuđen jer sam voleo njegove filmove. Strašno mi je imponovalo što je hteo da igra u mom filmu — a on je tu bio zbog honorara, jer je u to vreme bio u jezivoj besparici. Ali, bio je savršen.
Recimo, u sceni kada oko njega pršte bombe suzavca, veštački dimovi, sve te pirotehničke gluposti, on je izvršavao svoj zadatak, udisao to sranje i nije tražio nikakve privilegije. I normalno, tek sam kasnije saznao da ima poodmaklu fazu raka pluća i disajnih organa.
* „Amadeus“ je vaš poslednji film i još jedan trijumf. Kao i „Kosa“, bio je veliki brodvejski hit. Zašto ste izabrali Šeferovu dramu? Možda zbog toga što potiče iz srednjoevropskog kulturnog miljea koji vam je blizak i poznat!?
I onda pred vas iskoči taj sjajni junak pun života. Osnovna priča je sjajna. To me privuklo drami. Šefer je sjajan i hrabar autor, voljan da menja, a pisci retko pristaju da menjaju bilo šta, pogotovo ako su bili uspešni sa romanom ili dramom. Ako je film tek ilustracija - stvar propada. Zato vam predložak mora poslužiti isključivo kao osnova za vašu sopstvenu filmsku viziju. Ali, opet mnogi autori odbijaju da menjaju bilo šta. Piter je bio hrabar. Odlična saradnja.
* Ali samo je Šefer potpisan kao scenarista!?
- Scenario smo radili zajedno, jer prema mom ubeđenju polovina režije je izbrušen scenario. A što se tiče potpisivanja... ako vam se neki ljudi dopadnu i želite ponovo da radite sa njima, i zadovoljni ste sa scenarijem, u krajnjoj liniji i nije važno ko je potpisan. Zar ne?
* Da li ste istraživali istorijsku građu o Mocartu i Salijeriju?
- Nije tu imalo šta da se istražuje. O Salijeriju se ne zna gotovo ništa, a sve vredno o Mocartu napisano je godinama posle njegove smrti. Sve same spekulacije. Jedini pravi izvor su njegova sopstvena pisma. I upravo su mi ona potvrdila da je svaka nijansa karaktera Mocarta kako ga je napisao Šefer potpuno tačna. Uverite se!
* Da li ste videli film Karla Hartla „Onaj koga bogovi vole“ (1942)?
- Nisam video NIJEDAN film o Mocartu!
* Pitam zbog frapantne podudarnosti scena finala opere „Don Žuan“ u oba filma?
- Tek posle snimanja video sam deo jednog TV filma na francuskoj TV. A možda je to bio deo tog filma? Nisam obratio previše pažnje, zaista.
* Glumci u vašim filmovima su dobitnici mnogih nagrada. Najsvežiji primer su Tom Hals i F. M. Abraham koji su postali internacionalne zvezde nakon ,,Amadeusa“. Kako odabirate glumce za pojedine likove i kako zatim radite sa njima pre i za vreme snimanja?
- Moj osnovni princip je: ,,Ko najbolje odgovara za ulogu - taj je i dobija.“ Nije važno da li je u pitanju zvezda, nepoznat glumac ili potpuni amater. Zbog tog razloga pravim veoma obilne probe za podelu, i za svoje najveće projekte kao npr. ,,Let...“ ili „Amadeus" intervjuisao sam oko hiljadu glumaca, odnosno kandidata za razne uloge.
Nakon toga sam radio čitajuće probe sa 300 ili 400 odabranih, zatim probna snimanja sa 60 ili 70 koji su prošli i taj ispit i nakon toga odabirem onog pravog... ili pogrešnog, kako hoćete. Zbog ovako opsežnih priprema, oni koji su odabrani već su uveliko ušli u likove i znaju šta ja želim, pa na samom snimanju nema nekog velikog dogovaranja i gnjavaže.
* Lik Mocarta je bio koncipiran napola kao razmaženo derište, a napola kao savremeni rok muzičar. Da li je to i zbog glumca kojeg ste izabrali za ulogu (Tom Hals)?
- Svi mladi muzičari su uvek simbol mlade generacije. Lik je ostao manje-više isti kao u drami. To potpomaže sukob. Mi ne tvrdimo da je iz pozicije istorije sve potpuno tačno. Istorija je zbir činjenica. Drama je zbir suštine činjenica, i mislim da se nismo ogrešili o suštinu istorijskih činjenica.
Npr. poznato je da Salijeri nije bio taj koji je došao maskiran na Mocartova vrata i poručio „Rekvijem", ali je tačno da je maskiran čovek jednog dana to učinio. Danas znamo da je to bio baron Lausen, koji je sličnu akciju ponovio sa nekolicinom kompozitora, za kompozicije raznih namena, da bi ih posle potpisivao kao svoje. Vidite, suštinu ipak nismo izneverili. A o Salijeriju se praktično ništa ne zna.
* Šta znači njegov čin bacanja raspela u vatru?
- To je njegova osveta. Osveta duboko religioznog čoveka. Osećao je kao vrhunsku nepravdu što je Bog obdario takvim talentom jedno biće koje to ničim ne zaslužuje — Mocarta. On je uvek bio spreman da bude na usluzi Bogu, a nikada nije dobio svoju nagradu.
Smatrao je to nepravdom i izdajom, i to je njegova objava rata Bogu - nepravednom, nezahvalnom Bogu... Teško je generalizovati stvari, ali osnovna ideja drame i filma je sukob...
Smatrao je to nepravdom i izdajom, i to je njegova objava rata Bogu - nepravednom, nezahvalnom Bogu... Teško je generalizovati stvari, ali osnovna ideja drame i filma je sukob...
* Miroslav Ondriček je vaš stalni saradnik, koji se u vašim filmovima iskazao kvalitetnom, ali različitom fotografijom. Kako sarađujete s njim?
- Pre svega, mislim da je on jedan od najboljih snimatelja sveta. Drugo, on mi je odličan prijatelj i privatno je sjajan. Bilo bi zaista glupo da eksperimentišem sa nekim drugim, jer se toliko dobro poznajemo da uopšte nema potrebe da razgovaramo, dovoljno je da se pogledamo!
On zna šta ja volim, ja znam šta on voli. Važno je da snimatelj nije samo puki tehničar, nego slikar sa kamerom. To je njegova tajna i talenat. To je stvar van diskusije. Pre početka snimanja mi donosi slike za koje misli da su bliske mogućoj fotografiji filma. I kada se jednom dogovorimo — posao je gotov. Inače živi u Pragu i na ovom Festu (1987) mogli ste da vidite još jedan film koji je briljantno snimio ,,FX — ubistvo trikom“ Mendela.
* A šta možete da kažete o saradnji sa Haskelom Vekslerom na snimanju „Leta iznad kukavičjeg gnezda".
- Haskel je sjajan snimatelj, ali kao što je poznato, on je i režiser. On vidi stvari ne samo iz aspekta snimateljskog posla, nego i kako bi on kao režiser rešio scenu, što ne kažem da je dobro ili loše, bolje ili lošije od onoga što sam ja smislio ali u svakom slučaju je različito...
Uvek je imao neke primedbe. I prosto sam se čudio kako neko ko je i režiser može da maltretira glumce tzv. perfektnim svetlom. Npr. u sceni kad Nikolson sedi na terapiji okružen ostalim bolesnicima, hteo sam da radim sa dve kamere; jedna stalno na Džeku, a druga da luta po licima.
Uvek je imao neke primedbe. I prosto sam se čudio kako neko ko je i režiser može da maltretira glumce tzv. perfektnim svetlom. Npr. u sceni kad Nikolson sedi na terapiji okružen ostalim bolesnicima, hteo sam da radim sa dve kamere; jedna stalno na Džeku, a druga da luta po licima.
Haskel mi je odgovorio: ,,Ja ne mogu perfektno da osvetlim sve!“ A ja njemu: „Baš me briga! Što ne bude - dobro baciću u montaži!" A on je ponavljao: ,,Ne mogu. Ja to ne mogu da radim!“ Poštovao sam njegov stav velikog profesionalca, ali to je pristup strahovito destruktivan po režisera, koji ga stravično sputava. Imali smo tu vrstu nesporazuma i morali smo da prekinemo saradnju.
Bil Batler i Frejker su bili korektni. Hteli su da rizikuju i sarađuju, a ono što nije bilo dobro... bacili smo u montaži!
- Tog puta mu nisu dopustili da izađe iz ČSSR.
* U poslednje vreme vaše ime u našoj zemlji je vezano za uspeh Kusturičinog filma u Kanu. Nagađanja su razna...
- Što se tiče Kusturice, o tome se mnogo priča. Ne znam da li sam imao bilo kakav uticaj, ali kada se glasalo u žiriju, uvek sam glasao poslednji. A u poslednjem krugu glasanja za nagrade - glasanje je anonimno. Uostalom, neka se priča što se priča.
* Miljenik ste kritike i komercijalno uspešan!?
- Mislim da sam srećan... Ha, ha... zaista.
* Koji je uopšte vaš stav o kritici i kritičarima?
- Kritičari su kao i mi koji pravimo filmove.
Neki su vrlo dobri, neki koji nisu bar su pošteni i pristojni, a većina su ipak oni što su isfrustrirani što i sami ne prave filmove.
Isfrustrirani umetnici!
Neki su vrlo dobri, neki koji nisu bar su pošteni i pristojni, a većina su ipak oni što su isfrustrirani što i sami ne prave filmove.
Isfrustrirani umetnici!
* Pitanje za kraj: Vaši budući projekti?
- Odgovor će biti kratak: ,,Još ništa nisam odlučio!" Čitam gomilu scenarija, knjiga i čekam da se zaljubim u nešto. Što više starite, sve ste oprezniji, i kada u nešto treba da uložite dve ili tri godine vašeg života razmislićete DVA PUTA!
Dinko Tucaković (Duga, 1987.)
